ЧУЈЕМ...

У корену кишом
испраних сећања
ЧУЈЕМ немирни
лавеж уплашеног
и згужваног псета
ЧУЈЕМ усуда у
модрицама како
слепо тумара преко
мојих складних
рамена, ЧУЈЕМ
спутаност ветра
што по земљи
пуже и громовима
струже људе - те
најбедније црве...