СТРОФА КАТАСТРОФА...

Разјапи ћутњу и
подивљалу слутњу
у навечерје
свога простаклука
душо
неопростиво жива
док под ноктима
сева муња
још једног
песничког надахнућа
све до сванућа и
кроз повучени дим
одахнућа и
прегнућа
ради достигнућа
кроз беспућа
кроз сва окрзана прућа
без плућа
и пусти да се
кише проспу
у мрачна јутра
у три материне
строфа и катастрофа...