ЗАПУШЕНИ ПЛАЧ...

Запушени плач 

који прснути неће 

у ово угњетавање 

нечастивог лика 

ту где опет натапам 

космичком прашином 

нагореле трезоре сећања, 

а све кад најљубазније вас 

никад више замолити НЕЋУ...

И нисам распикућа убивствених чула и хормона!

Да, руина сам античка још у старту!

Ров и роб тартара!

Коров без вишње снаге!

Реткост животињска!

Промрзли пас пред вратима варошког WC-а!

Зараза ваших шала!

Губитничка мисао!

Хаос и тама!

Ружна досада и презриво скучена смрдљива текућина!

Преслаб и млитав титрај плавог ока!

Сенка без памети!

Отров подметнутог меда!

Безвредност клета!

Прегажено време!

Неуки неред скуваног мозга!

Битанга!

Опирач и отирач!

Парафраза у капи ваше пљувачке!

Неважан садржај и форма!

Сагорели свитац!

Пајац!

Човек без "пријатеља"!

Неизлечио изолован!

Идиот трулих доживљаја!

Самоубица без части!

Посрнула неухватљивост!

Бљувотина!

Вештачка утучена памет! 

И најзад - капут бачен!