ПОНИШТЕЊЕ...

Неукротиве су важности

видик без крила

и порушени снови наши

уста жицом зашивена

да преиначиш саму себе

ниси успела, а ни хтела

и сад притајено умукни

и без трунке жалости оћути

опозови прочитано

одрекни се шапутања сени

лутања  и ћутања

налиј се скуваним пелином

испости своју глад

опрости заборављени страх

поништи дремљиве снове

невину крв спери са образа

падни коленопреклоно

само пред Храстом и Брезом

престрави плава поља

страшним ударом грома,

а тек онда допусти ветру

и бури, олуји

да неку бољу будућност

Усуд и Теби дослути...