О, Свелепото
једном обећаног искупљења,
што тако
неочекиваном изненадношћу
отвараш унутрашње очи,
да душе остатак
до свевишњих небеса вазносиш,
отвори и сада
изашла Звездо Сјаја,
осунчану благодат,
па саосећајно услиши
непобедиво смирење срца,
ојачај молитвени шапат
или вапај
и не пороби скончањем,
сумњом
или лабавом надом
децу вечне осуде
и грехопада,
кад прибежишта више нема,
као ни утешења,
а са оне стране плавих небеса
има ли насладе душе,
окрепљења,
освежења...
Нема коментара:
Постави коментар