И док сам пред
преузвишеним дверима
озакоњена охладнела права
искала и тражила,
на очување благодарности
унутар душе сам згазила
и разагнати тескобу
нисам поуздано спазила,
па сад
разгранати трнци промашаја
прожимајући играју опет у нама
без намере просветљења
кад упркос помрачења
као да има и осветљења,
а почетак стварне пажње и будности
кроз непокорност расте
и кише проклетства падају по нама,
а умножи се и осмели молитва туге,
без отпуста,
без опроста,
гледам откуп за мене
никад није принет
на олтару жртвеника Твога,
јер кап сам светлости
погружена у свеколикој тами овој,
а знам ако се и избавим неким чудима
из ове утлачене егзистенције -
прострећу се стиховима песме
и душом широм од целе Васељене...
Нема коментара:
Постави коментар