ДВОГУБЕ ВАРКЕ...

Нетражећи сву ту тугу

нашла си јаук румене воде

и подрезано крило јастреба

мутна ишчекивања

ишчезле промене на боље

и свуда по очараним мирисима

сретала си двогубе варке

и слушала песму свраке

скривено гладна

за богате трпезе

и агапе славља -

била си гадна...

Шкропили су те водом

ужаса и срама

из Тебе изгонили грдне демоне

навлачили лудачку кошуљу

убризгавали ефикасне отрове.

а све да те докрајче,

да те раставе

и ничим више на свету саставе...

А Ти полужедна си бдела

и стајала под тремом сваког

велелепног храма

и ући ниси смела,

јер гозба је за одабране

хор пева за спокојне и подобне,

а Хлеб је за насушне...

Ниси се осврнула

на све те суше

ниси дозволила да те гуше

стамена си остала

нема и окамењена постала,

а сада нека те сруше...

Нека Ти не буде жао

што та суровост победоносна

све у Теби сруши,

а опало лишће изазовно

остаде да иронијом рушти

под Твојом грозничавом стопом...