НЕМА ВАСКРСЕЊА...

Исповедање 

кроз перспективу 

грчевитог трагања и давања

та спонтана лаконога мисаоност 

коју опонашамо смртно, 

а тако аутентично 

и смирење агоније 

из које израстају нокти 

и пупољци вечне тајне 

умањујем своје тежње, 

иако сам имала некакво хтење 

по слободи овој да певам 

и спонтано да изразим 

јачину заједничких нам стања 

и покушала да спознам 

како не постоји нада 

ни контуре срећног смисла 

дивљина је неотесано одбојна 

кад Дух престане да дише у нама 

постаћу Дуж непомична, 

непокретна, 

раван равна, 

празнина тамно плава, 

па испаравам заједно 

са ордењем 

својих највећих ожиљака и рана 

равно у пропадљивост - 

тамо где нема васкрсења...