Предсказање штуро и Реч
не баш сасвим извесног значења
као дисциплина спартанска
која једноставношћу својом
бива додата, као примамљиви
мирис непознате катастрофе
и трен који по природи своје теме
потраје као илустровани
лет птице, сад остадоше
иза значења неизвесне мене...
Екстремна саосећања разврставам
без много сувишних података
у зачетку, кад опасност се прескаче
изнова и све бива полагано,
као кроз кретање неуређеном
обалом и стазом, што долази
без увида и ниоткуда...
У сагласју сам са сраслим
садржинама и без увежбаног постојања,
без достојанства,
сад већ непресушна од важности оне,
као прворођени отпадак Твој, Небески Оче...
И неограничен је принцип и
подредити му треба, сваку тежњу и
погубити угодностима условљене
новонастале беде тешке, а све
зарад беспоштедно потрошених незнања...
Последња сам употребљеност Идеје,
без основа, кад божанска утеха
робу Твоме овде није ничим задата...
Нема коментара:
Постави коментар