ТРУНКЕ...

Трунке беспочетности нестворене

тек затворене унутар мене

кроз овај светлосни одблесак и данас

опет би нераздељиво да полете

као кроз ваздух лакоћа тече,

а два јединствена лептира

у супротности својих боја и шара

опонашају аутентичан доживљај

у оку посматрача 

и као да зов ниче

налик на треперави одсев времена

унутар другачијег видокруга

док приупитам ли тебе или себе

је ли то преображени пејзаж

изван тебе и мене

или пак свелепота што

отискује своје савршенство

унутар њихове мирноће

ту где је допуштено

посматрање изнова као опет ново

и отварање је надахнућа

док светлости прелазим круг

низ планински пут

осећајима чистине

кроз несвакидашње боје ове

и прожима ме осмишљавање

невидљиве реткости,

лепоте и вредности

коју преузимам из тебе или себе...