MOJ TRODNEVNI PUTOPIS PO BRANIČEVU...

PETAK - DAN PRVI...

Zagledana u punoću mesečevog sjaja probudih se u sam osvit Zore tog predivnog jutra u 3 sata i 13 minuta... 11 avgust 2017... Dan petak... I kretoh kolima u 3 sata i 45 minuta preko Kadinjače put Užica... Odatle dalje direktnom autobuskom linijom u 5 sati i 20 minuta put Požarevca, povratnom kartom... Ređaju se usputne stanice i gradovi: Požega, Čačak, Kragujevac, Batočina, Lapovo, Svilajnac, Požarevac... Pet sati vožnje... 

U Požarevac stigoh po osunčanom i toplom danu, u 10 sati i 20 minuta i tamo ispih prvu domaću kafu u "Kasperu"... Nakon kratkog predaha i odmora stižem u Lenjinovu ulicu broj 3 i smeštam se u hotel "Dunav" u sobu broj 101 na prvom spratu u centru grada... Predivan smeštaj i ljubazno osoblje... Jednom rečju sve pohvale... Dva noćenja sa doručkom ravno 3000 dinara (izlaze u susret tom nižom cenom poetama)... I hvala im što izdaju uredno fiskalne račune... 

Presvlačim se u lepršavu haljinu bež boje i krećem da obiđem ono najvrednije pri prvoj poseti ovom gradu u koji me dovodi poezija moja mala, a koji je nekad u meni budio vrlo negativne i strašne asocijacije... No, ostali kafe restorani ne izdadoše ama ni jedan fiskalni račun... i to me porazilo...  

I prvo hitam u nešto što je najvrednije i najlepše, a meni odmah, pa preko puta u samom komšiluku... Rodna kuća ili galerija "Barilli" - porodična kuća Pavlovića u kojoj je rođena, a koja je od 1962 po želji Milenine majke Danice pretvorena u Fondaciju Milenin dom (Galerija Milene Pavlović Barilli)... Pavlovići su bili imućni trgovci orođeni sa dinastijom Karađorđevića (potomak je Save najstarije ćerke velikog vožda Đorđa Petrovića)... Ulaznica se plaća simboličnih 150 dinara... Doečkuje vas ljubazno osoblje... U ovom gradu svi biše previše ljubazni i dobri... Ulice su za moj ukus prljave... no kao i na Siciliji - to mi nije kvarilo umetnički doživljaj... Fotografisanje zabranjeno, no ipak mi dozvoljavaju da uslikam lične predmete, biblioteku, samo ne slike i na tom dopuštenju biću večno zahvalna... Portreti majke Danice, oca Bruna i bake Bose... Omiljena zelena kutija i stolica... 

Tamo gde se nije smelo fotografisati zabeležih okom svog upijajućeg oštrog srca i oka ono skoro pa najfascinantnije... One predivne krhke ruke... posmrtni oduvak ruku naše najveće Milene Pavlović Barili, kao da to behu pred očima mojim svete čudotvorne mošti... Njen slikarski pribor... Omiljene joj igračke iz detinjstva i rasutih snova: učeni patak i smešni pajac... A onda u krug s leva na desno, obilazim u dva navrata korak po korak sagledavanje njenog umetničkog iskaza, kao kroz snove njenog neprevaziđenog slikarstva... Nije izloženo baš sve što ona stvori i što ovde postoji... A rekoše mi da ovde ima oko 900 radova (136 ulja, 51 pastel, 286 akvarela i tempera, 6 grafika i čak 415 crteža)... Biće novog prostora i neko će sagledavati u budućnosti i više od ovoga trenutno izloženog sadašnjim nama... I da ne budu još dugo u  neprilici da nam sve pokažu, samo zato što nemaju dovoljno prostora... Moju pažnju i radoznalost posebno privlače slike kao što su: Autoportret sa velom iz 1939, Autoportret sa štitom i orlom 1940, Madonna 1936, Lutka, Portret sa crnom rukavicom 1935, Krilata antropomorfna vaza sa cvećem 1935, Enigmatska kompozicija sa dve glave 1934, Torzo sa krilima 1932, Enigmatska kompozicija (Torzo sa maskom i crnom rukom) 1932, Prvi osmeh 1929, Moderna Japanka 1929, Autoportret sa belom tokom 1929... 

A ko je Milena???... Žena koja je svojim umetničkim nadtalentom sabirala šum ustalasalog plavog Dunava sa treperavim odbleskom kosmičkih meteorskih kiša, koje su baš najavljene večeras nad nebom rodnog joj Požervca grada... I tako je ustvari sva svoja pregolema unutrašnja iskustva i stanja reflektovala i prenosila na sva svoja platna... Rodila se početkom novembra 1909 od oca Bruna Barilija Italijana i majke Danice Pavlović Srpkinje, kao kćer jedinica i tako postala naša najveća slikarska avangarda u prvoj polovini 20-og veka... Bila i ostala kosmopolita podjednako bitišući svuda od Požarevca preko Beogrda, pa sve do Rima, Pariza, Minhena, Londona, Firence, Venecije i na kraju Njujorka... Sofisticirana, senzibilna, svestrana, izuzetno obrazovana i nadarena, talentovana... Sklona metafizici, snu i mašti, fantastici, nadrealnom... Strasnom i čulnom... Geometriji, dizajnu, glamuru, ilustracijama, simbolizmu... Metaforičnom, čudesnom i čarobnom, vizionarskom... Ćežnji i poeziji, koju je ispisivala na 4 jezika: srpskom, italijanskom, španskom i francuskom...

Oktobra 1932 susret sa pijanistom Rodrigom Gonzalesom koji postaje njena velika ljubav, a čiji lik potom unosi na svoja platna... Ipak Milena se udaje za Roberta Tomasa Astora Goslina, koga upoznaje u Vašingtonu... Poslednji put boravi u Požarevcu na Nikoljdan 1936... Ova neponovljiva Žena umire sa svojih 36 leta od urođene srčane mane (pre toga pada sa konja, pri čemu je povredila kičmu i počinje da nosi metalni korset, ali i dalje požrtvovano i neumorno stvara) početkom marta 1945 u Njujorku... Urna sa njenim pepelom i prahom preneta je 1947 u Rim, gde je i sahranjena... Dok tamo daleko pod njenim "kapcima mesec si u bašti, magla na reci, jedini si umotan u snove, u odjek detinjstva i plač. Talas si koji sve nadvisuje tražeći zvezde po nebeskoj tišini" stihovi jedne njene pesme...

Sledeća zgrada od izuzetne kulturne vrednosti jeste Narodni muzej požarevački iz 1895-e, gde takođe treba platiti ulaznicu od 150 dinara... A unutra čega sve nema u 3 prostorije... 

Originalni predmeti od 1 do 4 veka nađeni u Viminacijumu... Lampe (žiškovi)... predmeti iz groba malog deteta... Klepsidra pomoću koje se tada merilo vreme u trećem veku nove ere... Ukrasi... Pribor za pisanje i pero od kostiju ptica sve iz 3 veka... Papirus, lenjir, knjiga sa voskom, šestar... Iz groba lekara predmeti koji su služili za operaciju oka, pa tako još u rimsko doba uspešno je operisana katarakta oka... Ukrasi od mermera iz 3 veka za ulepšavanje Rimljanki - ogledala... Koristila se i depilacija... Dečje igračke iz 3 veka (posebnost retka - igračka krevetac)... Nakit iz 3 veka - minđuše, zlatni nakit, vereničko prstenje... Keramika, posude, činije - terakota... Staklo... Deo vaze ili šarene čaše iz 4 veka... Fibule (broševi)... Oružje i pločice rimskih vojnika... Posuđe...

Freske iz 3 veka - ranohrišćanske i paganske... Hristov monogram ХР (Početak i Kraj, Alfa i Omega)... Paganske freske - žena u ruci drži balsamarijum i sakuplja u njega svoje suze za verenikom ili mužem, koji se možda neće vratiti iz ratova... Cvet krin i albatros koji pije vodu iz krčaga...  Lampa (fenjer) iz 3 veka... Štit viteški i mač iz srednjeg veka rađeni za Noć muzeja...

Neolit... Lepenski vir... Oruđe i keramička peć... Kasno bronzano doba... Božanstvo poljoprivrede (replika, jer je original uništen prilikom bombardovanja 1941)... Bronzano doba... Kelti koji su prvo doneli brzo vitlo i prvi uveli robnonovčanu razmenu... Kamena glava keltskog božanstva 2-3 vek pre nove ere... Narukvice, koje su nosili i muškarci i žene... Ključevi u obliku prstena... Delovi za merenje: vage, kantari... Alatke za poljoprivredu... Car Karus 371 godina pre n.e. (original su ruka i glava)... Grobovi iz Viminacijuma... Viktorija grli bika i lava... Sedma legija... Grobovi i način sahranjivanja u vreme 2-og veka (kremiranje)... 

Odavde odlazim u  susednu žutu zgradu, a sa već kupljenom ulaznicom u Narodnom muzeju razgledanje je ovde gratis... Tu su umetnička dela iz srpskog 19-og veka... srpsko slikarstvo i legat jednog diplomate (Spomen zbirka Miodraga Markovića), koji je sabrao dela: Milana Konjovića, Zore Petrović, Ivana Radovića, Miloša Milunovića, Peđe Milosavljevića, Ljubice Sokić, itd... Dva puta ova postavka beše van ove galerije... Nažalost plafon nad ovim vrednim slikama samo što se nije urušio - kažu očekuju adaptaciju)... Ljubazno osoblje i vodič iz ovog muzeja predlaže nam posetu još nečeg posebnog i umetnički vrednog... GSU...

Odlazim u Galeriju savremene umetnosti na šetalištu Stari korzo, ulaz besplatan i tu zatičem tek otvorenu izložbenu postavku kaligrafskih radova autorke Violete Marković, koja je ispisivanjem inicijala i perfekto postavljenih slova oživela mudrosti najvećih mislilaca, kao što su: Dučić, Andrić, Selimović, Duško Radović, Gandi, Patrijarh Pavle, Emerson i nepreskočivi Sveti Vladika Nikolaj... 

I nakon sve te umetnosti kojom nahranih dušu, osetih po malo malaksavanje izgladnelog i dehidriranog tela, pa reših da se vratim u "Kasper" i tako ručam najoriginalniju italijansku pizzu Margaritu... Nakon ručka osveženje sladoledom... Kugla u Kasperu 80 din, a u hotelu restorana 30 dinara... Kasno sam uočila sve te važne sitnice... 

Odatle uzimam taksi i pravac ergela Ljubičevo iz 1853-e udaljena samo 5 kilometara i do tamo treba izdvojiti oko 420 dinara... Predivna stoletna stabla i park kneginje Ljubice... Aleja drvoreda sa obeju strana... Okrepih se jednim hladnim Knjazom i domaćom kafom... Tu srećem konjočuvara Slobodana (za koji dan odlazi u penziju) što uz pričanje sa radosnom setom tek nekom prepričava svoja sećanja... Zahvlajujući ovom divnom Slobodanu obišla sam priplodnu štalu... Otvorio je ne samo vrata svoga srca i duše kroz pričanje do tamo, već i  u štali prepunoj razletelih ptica lastavica pokazivao mi je svako ždrebe... kobilu sa plomljenom nogom i na kraju 3 pastuva (dva dobijena iz Dubaia)... Imena grla posebna i interesantna, čak i arapska: Dana Dubai, Kvin, Taša, Tama, Cintija itd... Mesto odakle dolaze šampioni na naše hipodrome... Najveća ergela u Srbiji osnovana od strane Knjaza Miloša... 

Nekad brojala i do 500 grla... Imala i štale pune krava... A sada svega 80 grla... Tradicija Ljubičevskih trka i viteštva još uvek odoleva i traje i šampione daje... Ovu štalu čiste i u njoj pomažu zatvorenici oni "lakši" iz Zabele (oni koji su imali problem sa prekršajem u saobraćaju ili sa drogom)... i sretoh se i sa tom neobičnošću ovde... 

Posle 18 sati vraćam se taksijem u hotel "Dunav"... Beše to neopisivo toplotno udarni dan, a ja prezahvalna za ovakav prekrasan dar i san... Upoznajem pesnikinju Tatjanu koja je došla iz tuzlanskog kantona... I tri poetese posle korzoa, piju šveps tonik u kafiću "Cvetić"... Čitave noći otuda dopirali su laseri i muzika (onaj neki "tehno"), pa zaspadoh tek pred osvit kad sve uminu i utihnu...   

SUBOTA - DAN DRUGI...

12 avgust 2017... Napuštam Požarevac i danas je sve skoncentrisano na 13 km odavde na obalu Dunava i na Kostolac... Obavih doručak u restoranu hotela u "Cvetnoj sali"... Pre odlaska na doručak na mojoj prelepoj beloj letnjoj torbi pukla jedna uzica i spala ukrasna resa (dolaskom kući sve ušiveno i brzo rešeno)... Da li to beše neki dobar znak... Taksijem koji uzima 700 (u povratku 800 dinara)... Postoji autobus koji vozi za 150 dinara i koji nam ode čim nam pristiže poručeni taksi... To za neki naredni put treba znati... Mnogo toga moglo je manje ovde da se plati i nije poeta baš morao toliko da pati... 

Oko 9 sati stižem u Kostolački Dom kulture mesto svih dešavanja... Tu su nas srdačno dočekali i dodelili nam Zahvalnice za učešće na Petom međunarodnom pesničkom susretu "Orfej na Dunavu 2017", kao i časopis za književnost, kulturu i umetnost "MAJDAN" i tada u zborniku "Od čežnje satkani" na strani 24 nalazim svoju pesmu "Ljubav so sveta"... 

Već od 11 sati autobusom nas prebacuju u arheološki park Viminacijum... Čujem Europe pevaju konačno odbrojavanje baš tu pred samim ulaskom u nekadašnji vojni logor... Legije rimske po zaravni marširaju... Mislima otičem u prve vekove... Oklopnici po prašini koračaju... Rimske dvokolice tutnje gromoglasno... I tako neko vreme uzaludno da li odstojasmo... 

Nažalost niko od vodiča ne bi rad da nas povede u obilazak... upoznavanje ostade kroz neke pročitane članke i zabeležene fotografije (mada posetom Narodnom muzeju u Požarevcu moja slika mnogo je danas jasnija)... Jednom ovo beše glavni grad rimske provincije Mezije i vojni logor rimski (jedini legijski logor na tlu Rimske imperije od Britanije do Iraka) iz prvog veka, tu gde su nekad pre ovoga živeli Kelti... Tu je 28 freskopisanih antičkih grobnica... To je i municipija grad sa visokim stepenom nezavisnosti i autonomne gradske uprave... vojni logor sa 6 hiljada vojnika i 30 hiljada stanovnika... Mesto koje je posetilo 11 veličanstvenih imperatora, od toga surovi Dioklecijan i vrli Konstantin Veliki... U 3 veku ovo je kolonija i tu se prvi novčići kuju... Posle prolaska Huna 441 razrušen je... U 4 veku je i episkopsko središte... U 6 veku je obnovljen za vreme Justinijana Prvog, ali samo kao pogranično vojno utvrđenje...  

Odlazimo u "Domus" i tamo nas očekuje najsvečaniji deo programa današnjeg... 753 godina pre n.e. Rimsko carstvo i civilizacija... 476 zbačen poslednji rimski car... 453 još uvek traje Istočno rimsko carstvo... Ostade nam rimsko pravo, rimske veštine, arhitektura, umetnost, poezija... Suština... Veličanstveni isticaji i uticaji na svet kao kroz susretanje prošlog i sadašnjeg... I Heraklit kao da reče "Sve teče i sve se menja"... Odevanje u lepršave toge... Bosonogo šetanje... Propuštam misli kroz TUNEL VREMENA... Jela i pića (grožđe, badem, vino)... Fotelje od pruća... Vrtovi prepuni lovora i mirisa... Fontana sa žuborom voda... Freske... Kanalizacija i voda... Stanovanje u kućama... Posedovanje robova... Uživali u trkama dvokolica i gladijatorskih borbi... Gozbe... U temeljima rimskog sveta ostadoše i danas putevi po kojima i još gazimo... Pagani proganjali hrišćane... Mitovi... Senekine melodrame... Susretanje u tunelu vremena za prisutne napisala i osmislila Veroslava Malešević... 

Govorili odabrano veliki i mudri... od pričalica nismo sve mogli pažljivo čuti... I tako je otvoren zvanično Peti međunarodni susret Pesnika i pesnika... Pozdraviše nas prisutne, kao i odsutne - profesionalce i amatere... Čuli smo odluke žirija i posmatrali dodele priznanja i sa pažnjom slušali recitovanje nagrađeno najboljih pored Dunava rajske četvrte reke... Doživesmo pesničko ozarenje i prosvetljenje na praznik Prepodobne majke Angeline srpske u Kostolcu danas proklamovanoj književnoj republici u Braničevu nošeni vetrovima poetike što neprekidnošću svojom kao da produvaše naše vene da tamo zuvek teče i teče... Proglašenje najbolje pesme... Dobitnik Orfejeve lire pisac i pesnik Dragan Dragojlović (nekada Ministar vera), rođenjem i poniknućem Bajinobaštanin, a pobednička pesma nosi naziv ZLATIBORSKA ZVEZDA... Ređaju se nagrade i dobitnici dalje... Euridikin venac... Plakete za negovanje savremene ljubavne poezije... Povelje za uspešnu saradnju... za očuvanje srpske pesme... za snagu lirskog iskaza... 

"Domus" napuštamo oko pola 2 i odlazimo u Kostolac restoran "Putnik" gde je za sve nas upriličen skroman ručak - jedna malo više prepečena šnicla, salata i pomfrit (gladan stomak sve tu smaže)... 

Nakon izlaska nad Kostolcem muljaju se oblaci i miriše kiša, grad, grmljavina, a bogme i nezapamćena oluja... Pristižemo na obalu dunavsku... Kraj dunavskog dragulja pljusak kišni i grmljavina... Naručujem kafu (cena tu najveća, čak 90 dinara (u Kasperu 80, a u Cvetnoj sali 50)... i pogađamo hoće li ili možda i neće isploviti brod)... Brzo ispijam vrelu kafu i utrčavam na brod... 

Mostića za prelaz nema... Poturaju nam neku klimavu klupicu koju treba nagaziti na polovinu, a onda se prebaciti na brod... Sve kao da visi u vazduhu... šta ako kročim pa propadnem... i ostavim kosti u Kostolcu... Uspevam... Potom sam u dilemi - gde zauzeti onaj svoj kutak i stav... Želim da plovim i sa mislima skupljenim brodim... Dunav kazivanje neko neosetno lepo za mene ima da ima... Osamiću se kao zagledan Poeta Crnjanski u daljine plave... I izabiram odlično mesto skrajnuta da ne ometam ili smetam... Napred sam i imam fantastičan pregled obala... Usled nestabilnog vremena plovimo jednim rukavcem, a tu krasotu kao da kvare otpadne vode koje teku sa strane i dimnjaci kostolačke termoelektrane... Ptice pozante, kao i one retke svoj ples izvode samo za mene... A za to vreme tamo iza mene Pesnici i pesnici recituju svoje pesme... Pevaju se dunavske nostalgične pesme... Došli smo do plaže, malo zastali, a onda okrenuli brod nazad... 

A onda svo to veselje prekinu Perun čiju srdžbu i bes znaju samo neustrašive Poete... Ostalo je svega par metara da pristanemo brodom i privežemo za metalnu šipku uže... No nevreme grdno i gadno sruči se na tavanicu brodsku od trske i sav taj neki mulj stade da se  razliva po nama... Imala sam šešir koji me štitio... No haljina i sandale pokisle do gole kože... Užas i drama... Panike one pritajene i prikrivene kao da nema... Hoće li Titanik potonuti... U tom haotičnom stavu i stanju ja fotografišem nevreme iznad mene i grad veličine jedne kajsije... Jedna takva ledenica udari me malo u šeširče, ali ja u inat neću da stanem i sve od sebe u ovoj borbi dajem samo da trajem... Vikali su nam da stavimo ruke na glave... Ne zna se da li nas je više tukla kiša ili grad... Grmljavina strahotno odvažna... Dunav se stamio od tame... O pesnici ukleti da li ste sada vi ili mi???... Onda su nam naredili da strčimo u donji deo broda dole je tavanica od čelika... Tu sam viknula da mi sve liči na poslednju scenu i kadrove iz "Sunčanice"... Gotovo - potopiće nas... 

Mi bismo toliko mokri, pa čemu sad sve to... I malo stajah po strani, nisam za zbijeni krug i onda među prvima kretoh stepenicama ka vrhu broda... A htedoh da skočim pravo u ustalasano dunavsko more od beznađa... I ne znam kako tako slepljenom i mokrom haljinom preskočiti visoku ogradu... Zakoračih sapeto i nekako... I mesto u Dunav prevalih se na čvrsto tlo i sigurno otrčah sa lica svog tog lepog užasa... Oni orasi dunavski krupni kao breskve stajali su otrešeni po podu... a tamo ukraj vidim čitav smet od leda... Uđoh u autobus tako mokra i sada mi ostaje da pustim da se  sve osuši na meni...

Tako mokri i promrzli... Tresem se od užasa zime, ne od straha... Stižemo  u Dom kulture na promociju Zbornika... Sve svečano i toplo... Srdačno... A zar mi je sad do nekog slavlja... Moje sve stvari ostadoše u Požarevcu... Nemam mogućnost da se presvučem u suvu i čistu odeću... Neko je tu sposobnost imao i umeo... Blago takvima... Dođe mi da jauknem, da pobegnem... Ne,ne!!!... Poete moraju ostati da odrecituju svoje pobedničke pesme... Ja znam da za taj mikrofon nema šanse da stanem i zamolih ih da me izostave, a da neko umesto mene čita nije prikladno... Od haldnoće i kiše satkana sedela sam tu negde skrajnuta, no sa pažnjom motreći i smotreći i slušajući kao svi ti velikani izlaze, izražajno donose svoje stihove, vladaju prostorom i scenom... A ja bi da se bacim u Dunav u Crno more... A kad čuh svoje ime užas strašan spopade mene... I zgrabih onako već osušena i još polu nakvašena dunavskom kišom, hartiju i čitah reč po reč, red po red, čitah, zamuckivah i stigoh do kraja sa mnogo nekog svog očaja... Pamtiću svoju tremu i svoje olujno krštenje  po mnogo čemu, a posebno po nepogodi i gradu... Pa, ako su ovo neki moji koračaji prvi i mali, onda su jako olujni i burni... 

Tužni zvuci violine grejaše mene... Za nama ostade buran dan za nezaborav... Kišni valcer na nezaboravnom plavom Dunavu... Nas 106 upalih u Zbornik (a nisu svi došli i koliko su bolje prošli)... I rekoše nam da su nam pesme posebnog načina i da zaslužuju sva priznanja i odlikovanja... Pokisle su nam torbe pa tako i sav sadržaj u njima (nažalost malo se nakvasila ona predivna zahvalnica; Zbornik ostade netaknut, a časopisu "Majdan" uvrnuli se čoškovi listova)... Sav taj meteorski led i pljusak sruči se danas na nas... A ljubav inspiracija naša... Tema konkursa... I kako neko mudar reče - nema pesnika koji nije patio i Orfeji su danas među nama... Uprkos surovosti koja nas "ubija" kišni pljusak najboljih želja svima vama i nama... Vetrovi poezije... Kiše poetičnosti... Još Poezija postoji u svetu da se opire svačemu i svemu... Ave Gromovi naši i vaši!!!...

Nakon promocije neki su otišli pravac u "Putnik" da sve zaliju kojom čašom... Dom kulture se odmah isprazni i zaključa (a da se moglo ostati bar tu gde je malo toplo dok se ne pronađe rešenje povratka)... Svi odoše nekim svojim kolima... Snašli se na vreme u nevreme ljudi... Izorganizovali odlično... A tri poetese ostadoše ozeble, mokre i sasvim same na pljusku i hladnom vetru... Napolju... Ostadoše tu još dve dobre duše koje nam poručiše taksi... Lako beše svima njima nisu nesmal 3 sata presedeli mokri i nisu ovde prvi put, pa ne znaju ni šta ih čeka, a kamo li i ne čeka... 

Tri poetes Tri neustrašiva Musketara - vraćaju se taksijem u hotel "Dunav" mrtve sleđene, ozeble  i gladne... A tamo iako je već prošlo pola 10 i restoran završava smenu i radno vreme, jedna dobra duša predivna žena koja nas je svako jutro posluživala i kafe nam kuvala pristaje da nam na astal iznese prepun čorbaluk teleće čorbe... Jele smo divnu toplu čorbu uz kriške hleba (po osobi platismo samo 120 dinara), a moglo se sipati i po tri puta... Da povratimo sleđene atome snage... I zaista svim tim ljudima Bog pomogao i gde čuli i gde ne čuli... Malo je reći HVALA...

Čitave noći nad Požarevcom kiša pljušti i po krovu udara... Pad temperature... 

NEDELJA - DAN TREĆI...

13 avgust 2017... Doručak... Prva jutarnja kafa... Sladoled... Pesnici koji se pozdravljaju i pre nego upoznaju... U 12 sati napuštamo sobe... U "Cvetnoj sali" još jedna kafa pre odlaska... Sa jednim poetom se i uslikasmo...

Do polaska na autobusku stanicu pričamo u holu... Bajinobaštani ostaju poslednji... Oko pola dva napuštam hol i taksijem stižem na stanicu... U 14 sati i 20 minuta krećem nazad put Užica...  Srećom stižem za  manje od 5 sati vožnje... Nešto malo preko 4 sata... Moj današnji ručak jedna kesica smokija... U Užicu sam ispred 19 sati, a već u 19 h i 30 minuta autobus za Bajinu Baštu (cena karte 300 din)... Potroših ravno 11 000 dinara za ovu trodnevnu umetničko-kulturnu egzibiciju... Hvala mojim darodavcima (tati, mami i stricu)... I kući stigoh u 21 sat onog dana kada 1806-e započe neustrašivi Boj na Mišaru... 

Baš ovakvi su pesnici nekim čudom ukleti, ali je dobro što su toga jako svesni... I tako ja još jednom donesoh lepotu trodnevnog putopisa svog, a priča ispade i nešto podnošljivija i duga, jer ja opet mogu da podnesem svu svoju pojavnost iskričavo malu, ma gde god da je sretnem... Juče, danas  i sutra u tom lepršavom stanju duše, srca i uma... Doista je divno što sam ovo ja dok grčevito pišem da sve opišem, a ponajviše volim da zamislim da pišem... Osluškujem i zapisujem reči onih mudrijih... sposobnijih... A meni je i dalje i dalje bitan neki mali ugao, ne mnogo smetajući kutak iz koga tek krene ona priča uvek duga... I ja tako ispričam onaj najlepši deo od sebe i iz sebe... GRAZIE!!!...