MALA ISKRA - Vesna V. Lalović: септембар 2011

Трагични бунтовник Фауст, рођен у свету загонетки и спутавања. Личност склона пустоловини, авантури, у збегу пред немилосрдном инквизицијом. На почетку живота млад и заљубљен, жељан знања... Изнад свега одан и предан животу. Отворен, реалан, жив... Потом постаје човек горког искуства, све више херметички затворена кутија... Писац позоришног комада у настајању, не жели ни по какву цену, да пише дело по аршинима управника наручиоца, а које би требало да одише приземним хумором и догађајима, како би задовољило како писмени, тако и неписмени део потенцијалне публике, широких народних маса. Тако се писац буни и не пристаје на уцене и нагодбе. Што већи притисак, то већи и отпор!... Писац сматра, да својим писањем и стварањем, мора бити издигнут изнад публике и догађаја приземних, и ни по какву цену не сме писати по некаквој наруџбини сумњивог порекла. Уколико би писац пристао да дела по наруџбини, тиме би дошло до порицања уметности и њеног обесмишљавања. И не само то. Превасходни циљ писца уметника, био би да досегне и такне оно духовно... Ђаво Мефист пристаје на опкладу са Богом и обећава да ће завести Фауста, ученог и интелигентног човека, који је изучио медицину, алхемију и теологију. Мефист му се радо руга, говорећи му притом да је он ништа друго до мали бедни црв, који је осуђен да живи у прашини, заглављен у вечитом глибу. Да би ефекат био јачи и уверљивији, Мефист ће посадити сумњу у Фаустову душу. Тако ће поколебани Фауст све мање имати воље и снаге да истрајава. Рађа се сумња, неверица и непрестано размишљње. Сумња се даље у недоглед све више појачава и продубљује. На ред долази разочарање и благо ''растројство''. Несрећни човек почиње и магијом да се храни. Више се не задовољава само природним и друштвеним наукама, већ тежи да проникне и докучи космос. Жели да досегне непознато и далеко васионско, да проникне у суштину свега. Чак за себе тврди да се његов ум разликује од ума других људи, па није изненађујуће што себе поима и доживљава као генија. Желео је да све види и обиђе, да тако побегне из света скученог и тамног који га окружује. Тако отвара књигу, па призива светског духа који лута, све очигледније влада светом. Апсурд опет на видику! Из собе кроз прозор, гледа у поље где је живот и свет. Брзо уочава да се није помакао ни корак, да ни за једну једину стопу, није успео да се примакне тајнама. Није могао да их докучи и открије. Док су сви стицали неко богатсво и иметак, почасти и титуле, научник Фауст се отуђио и изоловао. Схватио је да од свега тога нема ништа. Земаљски свет и сналажење у том и таквом свету, постаје тема за разговор и дубоко размишљање. Разговара са помоћником и колегом доктором Вагнером. У поверењу открива Вагнеру да жели да постане птица, тако прелети космичко време и види оно што није доживео. У њему је велика унутрашња потреба звана жеља, без које нема овладавања тајнама, а ни открића, научних прегнућа, ни философских достигнућа... Вагнер је друга прича и други карактер. Он тежи титулама и звањима. Превише је сујетан, задовољан оним што чини и како дела. У њему нема духовне вредности. Он је тзв. препарирана пуњена птица... Бучно весеље и паганска атмосфера пропагира и нуди једноставну философију, по којој се човек једном рађа, једном живи, па тако треба и тај живот да проживи у проводу, радости и весељу. Светковине тривијалне, ситне и мале. Фауст посматра ту гомилу. Њему то није важно, но ипак бива љубазан према свима. Закључује да, ако би живео таквим животом, то би га неумитно одвојило и удаљило од онога што заиста жели. Шта год Фауст мислио о свему томе, он њима ни једног трена, ама баш ништа не замера. Не замера им што тако живе. На тргу затиче црног пса и води га својој кући. У псу види духа, док Вагнер у њему не види – ништа. Када Фауст остаје сам у соби са црним псом, пас изненадно почиње са мењањем својих појава и пројава. Најпре се јавља у виду нилског коња, потом постаје магла, да би на крају попримио обличје бића племићког изгледа. То биће склапа пакт и договор са Фаустом. Успева да унесе сумњу, да је човек мали и безвредан, кратког века, ништа наспрам великог универзума. Фауст склапа несрећни договор и продаје душу ђаволу. Потом креће у провод и излазак. Обрео се у кафани у сред кафанског бучног и жучног живота, препуног пијанке и задиркивања. Људи који животаре мале обичне прозаичне животе... Мефист одводи Фауста код вештице, од које добија чудан напитак, са циљем да у њему пробуде љубав. Одмах при изласку на улицу Фауст среће Грету и заљубљује се у њу, у наивну, једноставну, племениту плебејку из сиротињског света. Мефист помаже Фаусту да привуче помоћу накита Гретину пажњу. А Грета као и свака жена, полакомила се на женску таштину, тако да се одушевљава бисерима. Гретина мајка враћа бисере и прилаже у цркву. Упорни Мефист ипак спаја Фауста и Грету, који сада шетају, опијени обостраним искреним љубавним осећањима. Њиховој љубави и даље се противи мајка. Фауст нуди Грети течност, којом треба да успава мајку пре него што пожури на ноћни сусрет са вољеним. Тако Грета чини свој први грех. Следи битка и борба, Фауста са Гретиним братом Валентином, који је о њиховој вези начуо у кафанским причањима. Фауст га убија. Грету осуђују и затварају у тамницу. Њен трећи грех јесте тернутака када баца дете у воду. Тада је друштво осуђује на смртну казну... Мефист покушава да удаљи Фауста од Грете и води га по неким другим световима, на ноћ вештица на једно брдо оргија. То је свет мртвих и свет блуда. Ту су пропали песници, научници, министри, идеалисти, реалисти, натуралисти. Мефист жели да заведе Фауста и да га натера да заборави судбину несрећен Грете. Тако Фауст губи и оно мало душе што му је остало. То је тренутак када дотиче дно живота, дно сваког дна, када се већ заглиби у глибу живога блата, па тоне све више и све дубље... Фауст започиње свађу са Мефистом, и одлази код Грете. Грета је сада у лудилу и нервном растројству, тако да једва распознаје Фаустов глас. Тражи од Бога да јој опрости грехе. Из даљине чује глас, који јој каже да јој је све опроштено. Фауст одлази, а она виче за њим – ''Хенриче!!!''... Фауста даље прате разноразна искушења. Све се више губи у тривијалном животу окружења. Сада је човек мислилац, који покушава да надокнади изгубљено и протраћено. Жели да помогне човеку... Доживљава позне године. Сада је слеп... На смртничком одру, види Грету која му долази у сусрет и његову душу односи на небо, и тако је спашава... Ђаво губи битку...