Јесен светлуцава на жутој месечини
Утрвеним стазама ходи, тихо беседи.
Сетну песму на коленима, пише маг
Речи, необично пажљиво, са смислом
За детаљ и детаље. Тужна јесен, на
Дуге стазе, ушуњала се у животе, док
Ситна киша ромиња. Лутања разапињу
Док јесен песме поје, у доброј ноћи...
Нема коментара:
Постави коментар