Окамењени загонетни стихови
Окружени високим зидинама.
Боја златна светлошћу окупана
Тера таму од себе у неповрат.
Боја византијско плава у небеске
Чистоте, лети ка будућности.
Гледам према хоризонту, у даљ,
Кроз неумитна времена и векове.
Пред иконом воштаница мала
Прислужена догорева непомична.
Речи извиру попут подземних
Вода и маме слаткоречиво...
Нежна песма доброг штимунга,
Модерна, улази у куће и домове.
Унутрашњи крик и вапај, боли.
Олуја чупа из корена сва наша
Памћења, слутње и веровања.
Нема коментара:
Постави коментар