Рођена песмо жива, настала у јесен рану,
На крају месеца септембра, у предвечерје,
Окупано мирисом печених црвених паприка.
Рођена песмо жива, набујала и таласаста, од
Речи, са мислима што се усковитлано боре,
Док полагано лишће жуто опада са грана.
Рођена песмо жива, сазрела као јабука кожара,
Са пегама, што се бере по Крстовдану, и
Љубоморно чува у подруму или трапу.
Рођена песмо жива, пробуђена у сред јаве,
Што полете попут орла у висине плаве, решена
Да досегне границе недостижне и далеке.
Рођена песмо жива, из срца што се отимаш,
Ненадано и неочекивано, попут најслађе љубавне
Патње, и тако радост свима кроз музику поклањаш.
Рођена песмо жива, устани и пођи, па сведочи,
Да си жива, да постојиш, да си никла из посеченог
Пања, и васкрсла од златних слова изаткана.
Нема коментара:
Постави коментар