уторак, 15. новембар 2011.

ИКОНО...





Иконо, Слико, прилико и подобије Божије,
Најдрагоценија меро свих вредности, што
Саможртвеним пламом попут неугасивог
Кандилца гориш и пламтиш, у Царству
Нелицемерне Љубави, сва предана Христу
Богочовеку, Коме ходиш путем крсне смрти
И погребења, све до сверадосног васкрсења.

Иконо жива и васкрсла  у Христу Богу, коме
Драговољно повераваш и на руковођење
Духовно дариваш своје срце и сав живот свој,
Живећи своје назначење у Светој Тајни над
Тајнама – Евхаристији, узрастајући у вечност
Кроз најлепшу заједницу са васцелом творевином
Премудрога Творца и Саздатеља Бога Оца и Сина
И Духа Светога, неизмерно љубећи ближњег свога.

Иконо преображена, преумивена, покајана, што
Се ослободи пропадљивости и смрти, кроз Свето
Причешће Телом и Крвљу Новога завета, у Чаши
Неизмерног и надумног Божијег човекољубља, у
Залогу нашег вечног спасења и сједињења.

Иконо коју Творац сазда и наименова за господара
Света, коју Бог тако јако и силно заволе Љубављу
Прголемом и лудом, коју Бог назначи и створи, како
Би без поговора и ропца, приносила свет у коме
Живиш у живом литургијском свеопштем сабрању.

Нема коментара:

Постави коментар