НИСУ...

Нису пресахле,  сузе и даље теку,

Бачене на земљу, разливене, горке

И слане, окамењене, трче из ока

Незаустављиво и снажно, тако јако.

Нису престале речи да пеку и теку,

Срце парају љуте ране, док најлепше

Успаванке шапућу, мајчинске клетве,

Отровом срца затрована, раскомадана.

Нису пресахле и неће, јер сузе лење

Воле да теку, да чемером уста жедна

Напоје, срце љутом и мутном водом

удаве, у магли сивој да се загубе...

Нису престале, а хоће ли?...