СКИТНИЦЕ...

Скитнице у безизлазном кругу,

Без корена и без циља, покидане,

Без сутрашњице и идентитета, без

Памћења, празне... Скитнице које

Ћуте... Скитнице исте речи увек

Понављају... Скитнице бунцају...

Све је доведено у сумњу... Све је

Деформисано... Све наликује на

Једно велико - ништа... Апсурд...

Све обезличено и поништено...

Нема великих промена, нема

Дешавања... Јесен мртва пуста...

Скитнице говоре о прошлости

које се једва и сећају... Бескрајна

досада и старх... Живи мртваци

ходају улицама духовне пустоши...

Скитнице муче своју муку... Живот

Плете паукову мрежу и игра се са

Свима... Скитнице блесаве, ишчашене...

Душе све мање, шупље изнутра...

Осећа се одуство духа... Нема мистике

И лепоте схватања живота, ни окрепљења...