субота, 26. новембар 2011.

СМИРАЈ АВГУСТОВСКОГ ДАНА...
































2 коментара:

  1. Хвала на овим фотографијама,и у Београду ме дотаче,ова мирноћа,када дан полако у ноћ прелази,али не треба да сам незахвална,вечери поред Саве и Дунава су исто Божије посланство људима,да одсаљају мирне снове,само на Југу Србије,доле јужније од Ибра,поред Три Бистрице,често влада тама,па и поред свећа воштаних причасмо Момира и ја,до пред Зору...У Гораждевцу,(на простору од око 2-3 км,опкољеном БОДЉИКАВОМ ЖИЦОМ)Момира предаје деци српски језик и сви живе и раде,као да ће јутра слеедећег доћи неки ДОБРИ ВОЈНИЦИ НАШИ и неким новим,сасвим новим направама,исећи оне БОДЉЕ ГОЛЕМЕ...Али ЈУТРА су неком тамо...Свањива у Београду,музика је утишана и мало је оних који ако не могу да оду,макар ноћ им непроспавану поклањају...А зима иде...Нека макар сутра почну падати снегови,нека ове зиме не дођу мразеви...Да ли ће сви дочекати пролеће???Дај Боже...

    ОдговориИзбриши
  2. Хвала реци Дрини што још увек постоји и тече... и њеном Творцу... Добро је док нас ''било шта'' такне... Биће ''страшно тужно'' када нас више апсолутно ништа не буде дотицало... Свако добро...

    ОдговориИзбриши