Пустило небо кишу тешку,
Па бије јако. Шамари тешки
Пљуште на све стране, јако.
Шикну реч к`о вода жива, па
Утаба шумске стазе, путељке.
Хмм... Двогуба жалост, нека.
Лепи бели коњи трче дугорепи,
разиграни. Порушени путоказ
остаде да лежи тужан и сам...
Пустило небо, набујалу реку,
И к`о водоскок, скаче од тла и
Одскаче. О, зна небо шта чини.
Чекај! ... Их, стани кишо! Чуј!
Добри помагачи штите читав
Небески свет. Сат већ одзвања
Поноћ, у ритму тика – така...
Нема коментара:
Постави коментар