четвртак, 17. новембар 2011.

ПРАСАК...





Прасак... Бум... Треба разбистрити главу...
Црне рупе у мору присећања... Упадам у
Опасне замке олако... Никад више питања
А никад мање одговора... Ветар шиба са
Свих страна... Мистерија протегнута до
Бесконачности... Сенке промичу по добро
Искованом плану и реду... Тек по неки пали
Лист склизне са труле гране... Удари тупи...
Речи оштре... Ехо путује с брда на брдо...
Музика јача од свега... Купим лишће свело... 

Нема коментара:

Постави коментар