Зеница ока у небеске духовне лугове
Плаве гледа и види, тајну дубоку,
Недокучиву, сјајну... Прст милује
Струк босиљка раног и зрно ораха.
Мирисом слатким душу и срце храни.
Птице лагане и мале, пролећу над пољима
Зрелог кукуруза и високог сунцокрета.
Крст на стени високој сија, најлепшим
Златним светлом, тек изашлог Сунца,
Обасјава васиону целу. Побеђен је
Мрак и мржња, Крстом Светим. Изнад
Лугова наших миришу жуте дуње,
Крушке зелене и јабуке зреле румене.
Нема коментара:
Постави коментар