МОКРО ПОЉЕ...

За равнодушност времена нема

И ништа се не догађа случајно.

Одлучна одбрана људскости -

Битка за љубав и достојанство.

Расположење зависи од времена.

Људи брину због раних мразева.

Нова трава ниче тек на пролеће.

Ратари данима раде без одмора.

По парку покисле клупе и мокро

Поље, по коме гацају деца. Радују

Се, криви из незнања, на сав глас.

Мисли путују кроз ходнике таме и

Светлости. На дну срца чучи нека

Топлина, дубоко закопана. О свему

И свачему размишља чељаде. Мир

И тишину, ремете капи кише јесење.

Тежак камен на сред мокрог поља

Окамењен, стамено стоји и броји.

Ретке птице по кише лете. Човек

Добар и зао, нежан и груб, успаванку

Пева и по мокром пољу поскакује...