Кад се само сетим...како се некада давно... у добра стара времена... ишло на малу шољицу добре турске кафе... У то доба куповала се сирова кафа у зрну... Потом се прелазило на пржење или препржавање кафе... Сећам се... Постојао је специјално и наменски начињен суд за то... који беше са поклопцом, малим отвором на врху и једном ручкицом, која се морала окретати у круг... Тај суд звао се пржуља за кафу... Кроз отвор ширио се по кући пријатан мирис зрна пржене кафе... Ако би се мало више причало или заборавило промешати кафу, у кући се могло стамити од густог дима... Тада мирис није био нимало пријатан... Онда би се отварали прозори да се кућа пролуфтира... На зиду крај шпорета, била је закуцана са четири стране ексерима, лепо вежена велика украсна платнена салвета, домаћице поред шпорета... а натпис изнад... крупним словима: ''КУВАРИЦЕ МАЊЕ ЗБОРИ, ДА ТИ РУЧАК НЕ ЗАГОРИ''... Бело платно, а плавим концем извежено...
Прохлађена кафа, би се након тога млела, крупно или ситно, и то ручно на воденици за кафу... Неки би воденицу звали млин за кафу... Данас је готово права реткост пронаћи воденицу за кафу... Ја сам, ето, баш данас, у једној од фиока, пронашла ову воденицу са слике... Моја мама је ову воденицу добила од свог ујака за Младенце... Направљена је почетком 1975-е у Севојну...
Када би се самлела кафа, онда би се на плотну или ринглу, стављала џезва или ђезва (како воле моји варошани почесто да кажу) са водом... А када вода прокључа, онда би се добро закувала кафа... Потом се сипала у мале кафене шољице... Добра кафа морала је неизоставно имати и доста пене по врху... Затим се уз добру шољицу кафе, без шећера или са доста шећера, настављао разговор, две или више комшиница... О чему све све није причало, слатко оговарало... Било је много слободног времена и дани су били дужи...
А данас?... Пијемо кафу из великих шоља, обично оних за чај... Испијамо у журби прву јутарњу кафу, често на брзака и с ногу... Данас имамо мега покавања добро самлевене кафе и оних што се готове брзо и једноставно, 2 у 1 до 3 у 1... Кафу испијамо најчешће сами... Све је мање слободног времена... Дани су се очито скратили...
И док испијам велику шољу кафе, уздишем за добрим старим временима, који остадоше забележени у неким пријатним мирисима...
Нема коментара:
Постави коментар