По први пут напољу је падала киша
А ја сам се смејала и топила од
Среће као пахуља бела, и тонула у
Црну кишну ноћ, од тог заразног смеха.
По први пут напољу је беснела олуја
Ломила зелене разлистале гране, док сам
Се и даље само смејала, док киша
Пада, и кваси кровове и авлије.
По први пут пишем песму, у ноћи
Једној мајској кишној, и уместо сузе
У оку, и даље сам се само смејала,
И тонула у ноћ кишну и црну.
Нема коментара:
Постави коментар