Са нежног и дрхтавог длана, полеће 1001-а добра реч, небу под облаке, са много полета и добре воље, да све буде на боље... Јато најлепших крилатих цветова, залепршало је 1001-у најдивнију мелодију, славећи тако дар љубави...
Играли су и плесали крилати шарени цветови, по ободу мрачне шуме - тамо негде далеко... Танке силуете прождирала је хладна тама, својим одвећ уснулим и сненин очима...
Крилати цветови нису крили своју опору жеђ за цветним прашкастим прахом... Ветар је донео благопријатну тишину после кишовитог фебруарског јутра... Птице су цвркутале, као у пролеће рано...
Беше то дан у коме је све било на броју, а ипак као да је нешто мањкало при разбројавању... Била су то помешана осећања, иза којих је остала повећа празна врећа... Отегла се до пода врећа... Вукла се по прашини врећа...
Иако празна и некако свела, отежала је довећ много та врећа... Врећа, срећа и 1001-а добра реч...
Нема коментара:
Постави коментар