Да започнем неко мало слово, а после ће ваљда река имати мало више прелива... Немам неку нарочиту идеју, о чему бих овог јутра словила... Ни наслов нисам још осмислила... На дну реке талог многи почива и чека да се покрене са дна... Колико му треба да стигне до површине???...
На површини чекају га сенке и сунчев топли зрак... У њему ће се затим огледати небо и шума... У њега ће немо зурити камење... Над њим ће летети корморани... Из њега ће искакати искричави скобаљи...
А кад све умине и прође, површина реке остаће мирна и у својој тренутној невероватноћи - необично мистична и тиха... Биће непоновљиво мирна и без наслова...
Нема коментара:
Постави коментар