начини свој неуморни ток, гордо
и одвећ молећиво, нећу се бојати
да успорим мисао без ичег ружног...
Има разлога да тако мислим, а да
то не буде лакомислено, без идеје
и лукавства, душа се упропастила,
противно свим високим начелима...
Искрено љутита, подносим замор
тог јутарњег часа, неочекивано и
у најмању руку племенито, а на
моје велико изненађење - добро...
Равнодушно најодвратније мисли
бацам на огњиште, а пре подневу
допуштам да ми у гласу заигра и
ведрим речима говори без даха...
Нема коментара:
Постави коментар