Наравно, не знам - ударити по њушци, иако сам видела доста таквих који умеју и знају... Изузима себе из свега тога и више волим да се бацим на посао (рецимо писање)... Одакле данас да почнем???... Насмејаног срца значајно се смешкам и лицем целим... Нећу променити тему... Не знам ни одакле ми данашња инспирација...
Одлучно и сасвим умесно, желим да кажем - да се осмелим и преко пута вас на кафу свратим... Наравно у уверењу да имам слободних неколико наредних минута... Верујте ми на реч, ја вас замољавам, за само један часак пажње... Без поштовања, чак нећу да говорим ништа осим голе истине... Не знам да ли сте збуњени, ево слушам цвркућу птице... И да ли би веровали да сам мало пре видела прекрасно јато од 50 голубова... Синхронизовани лепет мноштва крила...
Изненадна прелепа случајност, очима итекако прија... Одједном осетих да и ја негде одлепршах за њима... Даље све мање беше упечатљиво и као да су сада све моје мисли остале да клапарају на бљузгавом дану...
Одвећ добро, све мање осуђујем последње трзаје фебруарског дана... Вуче ме утисак као мамац, препун покретних слика... Без икакве намере, доспевам у оно стање - наравно, не знам...
Нема коментара:
Постави коментар