Моји утисци док преслушавам сва та пенушава музичка ткања и сву ту чаробну музику, започињу рођењем звука изјутра... Звучна експлозија настаје у тренутку када музика фина, затрепери као чигра у лету, брже од брзине светлости и светла... Звук се тада креће и затрепери као перо, кроз ваздух, па тако оплемени средину и обогати простор...
Звучни високи тонови, сви ти природни шумови и звучни импулси, зазвуче раскошно у својој разнобојној палети... Звук се тада изпрелама и изодбија у свим могућим правцима... Поред ваздуха, звук се покрене и кроз воду моје реке, кроз бетон мога дома, кроз дрво мога стола, кроз гвожђе мојих стубова и кроз стакло моје чаше... Најлепша музика засвира од звука тишине тачно у подне...
Још један запис о експлозији звука, би да срочим и помало у висине скочим, од земље одскочим... Ту музику ништа не може избрисати из вена, из душе, из срца... Не могу казати више о свелепоти звука, што ме опија и носи, кроз живот вазда води... Знам само да се јавља звук... Звук који ме покреће... А напољу, нови дан свиће...
Нема коментара:
Постави коментар