На заспалим темељима невидљивог живота, негде на периферији душе, затрепери варљива ИГРА РЕЧИ... Изгледа невероватно да сви људи или врло мали борј људи, и данас суде о угашеним осећањима тако унезверено, пратећи велики догађај на малом екрану... Често се проповеда неочекивано, а примећујем смислене гласове и сада изражене кроз напор прваилно изговорених речи... Добро писање много не познајем, док неким тумачењима учестало приступам... Илузија на дохват руке у мени нараста, као квасац размекшан у шољи млаког млека... Устезање растегнуто, асоцира на неочекивано снебивање једног броја покварених речи... Пијанац успореног покрета, тешком ногом тражи излаз, на празну улицу... Младалачка ИГРА РЕЧИ, неуко штипа за очи...
Нема коментара:
Постави коментар