среда, 13. фебруар 2013.

ЗАПИШЕМ ТЕК ПО МАЛО...


Запишем тако и напишем, тек по мало, да се зна да постојим и да ме има... И ако се мојим непријатељима можда учини да сам уморна, ја тек тада крећем - да се довијам и сналазим... Ја се у том шкрабању проналазим... Па тако кредом белом, шкрабам по зиду добро омалтерисаном... Кроз креду, без падања у неку већу беду, окречим дланове... На ум ми цвркну нове идеје... Пржим их реш - шро решије да буду... Хрскаве и фино слане... А онда их у сласт све смажем... Руке оперем и добро хидрантном кремом намажем...
     
Ја сам смогла тек толико снаге и опет дошла на старо место, да кажем и мало слажем, но мени се то не сме урачунати за зло... Смућкам лимунаду, па је добро пошећерим и искапим за трен ока... Око мене страшно опсоваше неки људи, а ја се правим да не чујем...  Зажмурим на једно око и пустим кроз прсте да прође вода са чесме... Музика трешти на радију, а звучници само што не искоче из шина... Данас се нисам измерила на кућној вагици... Са килажом немам проблема... Истрчах на кратко напоље... Видим поледило и хладно заиста јесте... Жао ми Џонија, па се питам: колико је њему заиста хладно у кућици без врата???... 

И данас није тешко закључити, да је од јуче остало и да ће и устра осванути - ништа ново... Остаде само пар незавршених коментара... Није довољно да ми 1000 људи каже - да мислим погрешно... Ја кажем то што кажем, а увек и мислим тако и још плус покажем и докажем... И нема ту препреке, а ни страха... Јер моје речи се рађају из душе и срца... И мада знам да не пролазим углађеним стазама, ја газим чврсто изрованим булеварима... И чекам да се забеле прве висибабе у зеленој трави, ако их снег не удави...
 
Празан брисан простор није поражавајући стицај околности, већ лакоћа са којом се боље дише и мисли... Празан обрисан  призор само је прави одраз и доказ, како настаје још лепши обрис тек започетог дана... Празна непрегледна широка пространства, пред којима моја душа једино се још клања, без имало покајања... Празан и избрисан... Празан и обрисан... Празан и поништен, али никад уништен...
 

Нема коментара:

Постави коментар