Пробудим се тако око 9 сат и свега пар минута, без неког нарочитог хумора... Необично брзо се спремим у сваком случају... То и не би требала да говорим... Одмах нахраним Џонија, а потом скувам јаку горку кафу... Зар није тако све јутрос племенито???... Морам ли своју племенитост да истакнем???...
Искрено речено - искреност ценим изнад свега... И тако ми дођу - неке идеје, неке мисли, неке речи, неке реченице... Наравно, насмешим се кад год то могу... Мени се не чини баш све смешним... Углађене нарави и не питам чему се људи толико смеју... Потребно је зграбити јутрању шољу кафе, чврсто у руке...
Да, све је тако просто... И све је тако лепо...
Нема коментара:
Постави коментар