ТО ЗНАЧИ...

Кад пређем ту зацртану мислену границу лагања и лажи, онда заћутим ко смрзло псето, па молим још једно трапаво вече, да ми налије у чашу, ту малу опору наду, што се умиљава ко лукаво маче, па шапатом ко шапом, покријем јутарњу смрзлу росу и поглед бацим ка отвореном прозору, док Сунце излази на Истоку...

Пустим дан - да узме мало маха, да пресуди на моју већу штету, да уштеди на туђи рачун, да ућари неку већу срећу, да ушпара мало на времену, да се мало замајава, да се већма засмејава и веома мало исмејава, да остане без сувишног даха, да прође без реда и нереда, да се лепо опегла и по ивици испегла...

Мечка данас сигурно није излазила из пећине... А ако је изашла није било Сунца, па тиме ни могућности да угледа своју сопстевну сенку... То значи - зима се неће продужити преко очекиване границе... То значи - више неће бити екстремних минуса и мраза...