Све што сам пожелела можда
Наћи, беше узалудно, немогуће,
Тешко... Једино никада нисам
Пожелела тражити НИШТА...
Баш то НИШТА беше заувек
Ту, једино ту и увек ту... Ходало
Је и даље хода нечујно раме уз
Раме за корацима мојим што
Слепо тапкају у месту... Заувек
НИШТА верни пратилац штипа
Очи широко затворене...
Нема коментара:
Постави коментар