Почетак месеца новембра... Месеца у коме би најређе причали о зрелом шипурку и дрењку... Али, овога трећег новембра, прича је сасвим другачија... Нисам пратила шта се тачно дешава по туђим авлијама... Могу испричати шта то има тако ново и необично у нашој маленој авлији... Веровали или не, ја бих то назвала чудом природе... природе тајанствене и непредвидиве... Ни мање ни више појавио се прави пролећни цвет у сред јесени, ту између Лучиндана и Митровдана... Појавио се цвет мајске трешње на почетку новембра... По неком неписаном народном веровању и традицији што се унаоколо прича и преноси с колена на колено... кажу стари мудри људи... да то значи, да ће зима што долази пред нама... бити веома дуга и тешка, са доста снега и јаких мразева... Биће то љута и незапамћена зима... Ко преживи једну такву цичу зиму, нека прича и исприча... на пролеће рецимо... да ли је овај знак природе са трешњињим цветом у новембру, баш то желео да нам поручи... да нас на то упозори... Или је нешто сасвим треће... Ко зна?...
Нема коментара:
Постави коментар