Dolaskom srpskih plemena na Balkan preko Dunava u 5-om veku, dolaze i prve ko{nice oblepqene blatom, tako zvane vr{kare, koje su prevezene u ~amcima preko goleme reke. Kasnije su svi srpski manastiri, naro~ito sredwevekovni, bili najve}i inicijatori i prenosioci grane p~elarstva. Tako je bivalo sve do 18-og veka, dok nije usledio pronalazak {e}era i dok {e}er nije zauzeo {iroko mesto u svakodnevnoj upotrebi ~ovekovoj i tako potisnuo med - do tada jedini prirodni zasla|iva~. Nekada se i u Bogoslovijama izu~avao predmet P~elarstvo. Danas je skoro nemogu}e na}i portu manastirsku bez ko{nica. Sa stradawem na{ih manastira i naroda, stradalo je i p~elarstvo, u gotovo svim ratovima, bitkama i seobama, pa je tako dolazilo i do selidbe p~eliwaka i spa{avawa svega onoga {to se spasiti moglo u ta te{ka, smutana i neizvesna vremena.
Kada su kaznene ekspedicije Bugarske vojske u vihoru drugog svetskog rata 16-og oktobra 1943-e spalile zgrade, svu pokretnu i nepokretnu imovinu klu|erskih stanova, na Калуђерским Barama na Tari, a potom si{li do manastira Ra~e, da tu nastave svoj stra{ni krvavi pir i dokraj~e {to se dokraj~iti mo`e, pohara{e i popali{e i tako uni{ti{e manastirski p~eliwak. U vihoru ratnom Gvozden jo{ kao beba u maj~inom stomaku gubi oca, koji kao srpski vojnik strada od ruke Burgarskog vojnika pred Aran|elovdan 1943-e (пчелар од Таре Гвозден Стевановић рођен је 1944. у селу Врутци, између Таре и Ужица). Arhive bele`e da je manastir ra~anski 1945-e imao svega dve zazimqene ko{nice. Sa Slobodanom Jeremi}em iz Vrutaka Gvozden 1991-e za manastir Ra~u vr{i preseqavawe manastirskih p~ela iz dotrajalih posleratnih ko{nica u nove savremene ko{nice, tako da kalu|eri ra~anski Arhimandrit Hrizostom i jeromonah Sava, prelaze na elegantno i savremeno p~elarewe. Danas Gvozden uz blagoslov sada{weg Arhimandrita oca Save pazi ra~anske p~ele i p~eliwu ba{tu ukraj manastirskog ribwaka.
Od tih posleratnih godina i stradawa, p~elari sa Tare i oni oko ra~anske p~eliwe ba{te, prolazili su hod po mukama i podnosili velike muke poput Tantala koji be{e tako surovo ka`wen do`ivotnim gladovawem i isku{avan najstar{nijom neutoqivom `e|i. Kada bi Tantal poku{ao da uzabere plod sa grana koje su mu visile iznad glave, one bi se podizale, a kada bi poku{ao da ugasi `e|, voda bi se povla~ila. Takvim istim ''tantalovim mukama'' isku{avano je bratstvo Stevanovi}, koje se naseli u selo Vrutke u blizinu manastira Rujan u vreme Prvoga srpskog ustanka po~etkom 19-og veka. Godine 1907-e zadruga Stevanovi} se razdelila. Brojali su preko 100 ~lanova i bili su najbrojnija i najve}a zdaruga u u`i~kom regionu. Na po~etku 20-og veka (1925-e), @arko Stevanovi} sa svega 17 godina pronalazi roj p~ela u dupqi drveta i po~iwe prvi sa p~elarewem u okolini Vrutaka i Stapara. Oko 30 vr{kara dr`i na Tari pred drugi svetski rat. Do drugog svetskog rata imao je 60 vr{kara. Godine 1943-e u kasnu jesen useqava se partizanska jedinica u kolibe Stevanovi}a. [tala je bila puna goveda i ovaca, a p~eliwak pun uzimqenih p~ela. Partizani su boravili kao nezvani gosti oko mesec dana, dok nisu pojeli svu stoku i sav med (p~ele su morali prethodno barutom unu{titi). Od partizana @arko se morao sakriti sa porodicom u jednu obli`wu pe}inu kod Sovqaka. Najve}a `alost morila ga je za p~elama. Da bi spasao p~ele, za vreme podesnih no}i, ''ukrade'' svoje 4 vr{kare, i odnese u {umu kod Rogine vrta~e pa zakopa. Kada im je u pe}ini nestalo hleba i krompira, otkopao je jednu svoju vr{karu i jeli su sa}e sa medom. Tako su pre`iveli prisustvo ''nezvanih gostiju''. U toku rata polovinu p~eliwaka - 15 vr{kara, seli u {umu na 1 kilometar od kolibe. Posle rata @arko prvi pravi |erzonke (dadanke) i svih 40 komada dr`i na Tari. Godine 1952-e p~eliwak postaje stalna meta napada od strane mrkih tarskih medveda, koji rasturaju ko{nice, jedu med, tako da @arko i wegovi potomci odustaju od p~elarewa na Tari. Kada su bra}a shvatila da ne mogu da sa~uvaju p~eliwak od medveda, re{ili su na zadwoj ko{nici da naplate ra~un. Sva trojica bra}e ^edi}a: @arko, Miqko i Radovan - jedne no}i re{e da ~uvaju, pored vatre, sa pu{kama u rukama, zadwu ko{nicu. Me|utim, raspri~aju se bra}a i iznenada ~uju {um u zobi, nekih 50-ak metara ispod vatre. Okrenu se pogledaju na ko{nicu - a we vi{e nema. Medved je i pored dobrog naoru`awa o~istio p~eliwak. @arkov ro|ak Milenko od te godine nastavqa da p~elari u Vrutcima, a posle 38 godina (1990-e) u istom selu p~elarewe zapo~iwe Milan
U Ameriku Gvozden odlazi od 1986-e do 2006-e. Iza sebe ima vi{e desetina sezona u proizvodwi matica na Floridi i dve sezone medarewa na severu u Viskonsinu. Повремено је радио на гајењу матица по 3 месеца зими, у Америци, на Флориди, где је од фебруара до априла задње две деценије гаио матице за две пчеларске америчке компаније. Поседује америчку радну дозволу и звање експерта из области пчеларства. У наставку приче, пчелар саговорник каже: ''Из љубави према мојој Тари одустао сам од ангажмана у Америци. Овде се забављам са гајењем матица за своју душу у чему ми помаже проф. др Кулинчевић избором селективних мајки на свом институту. Желим да поставим високу коту квалитета меда пчеларству Србије, с` обзиром да Србија поседује много еколошких палнина које су не насељене пчелама''. U godini kada nas Amerika bombarduje (1999-e) poseduje ~ak 250 dru{tava na lepotici Tari - koja be{e meta ameri~kih ''milosrdnih an|ela''. Od odlaska u penziju potpuno je posve}en p~elama, a svoje znawe neumorno prenosi i poklawa drugima. Предавао је на теме које се тичу технологије пчеларења у САД-у, али и на теме гајења матица и узимљавање и зимовање пчелињих заједница. Највише је писао за часопис ''ПЧЕЛАР''. Са проф. Мићом Младеновићем издао је пре пар лета књигу под називом ''САВРЕМЕНО ГАЈЕЊЕ МАТИЦА''. Од 1982. до 1985. у сарадњи са проф. др Јованом Кулинчевићем радио је на гајењу матица.
Пчелар од Таре јесте породичан човек, поносан отац ћерке и сина, и деда четири унука: Јована, Саве, Јована и Андреја. Од 1990. бави се искључиво пчеларством. Својим заслугама, упорношћу и талентом, сам у причи признаје - ''Натерао сам америчке послодавце обе компаније да дођу у Србију 2003. и 2004. и да се увере да ми Срби не убијамо друге народе зато што су друге вере. Зато се сада у Америци код 'газде' за време вечере на лап топу мењају снимци прелепе Србије''. У пчеларству и пчелињаки не би успео да му није супруге госпође Ђуле, а успева уз њену моралну и физичку подршку. Тако овај брачни пар пчелари из превелике љубави. Воле пчеле. Бораве на планини Тари у колиби код пчелињака, где нема ни струје, асфалта, ни мобилног телефонског домета, далеко од сваког извора загађења. Поносни су на свој стабилан први органски пчелињак од 100 ЛР кошница. Како сам пчелар каза: ''Кренуло се енергично уз Божију помоћ''. Кренуо је први не само на Тари, већ и у Србији са овом изазовном делатношћу (производња органксог меда) званом - огранско пчеларење. Три пуне године трагао је за решењем многобројних проблема и ту је сакупио неопхопдно му искуство и виђење. Једина сертификациона кућа у Србији из области органске производње ОСЦ из Суботице, посетила је његов пчелињак у току лета 2007. ''Сам процес у пчелињаку кренуо је 20. фебруара 2007. захваљујући благој зими. Господ је био дарежљив, јер главна планинска медоноша црњуша никада није тако добро медила. Уз строго поштовање законских одредби и Божијег дара палнине Таре, успео сам уз физичку помоћ супруге, створити еколошки пчелињак без хемикалија. Због отаџбинске обавезе међу пчеларима морам водити пропаганду о органском пчеларству, поготову ако се има у виду да у Србији сада има око две хиљаде напуштених села'', са тугом завршава своју мисао мој сабеседник. На тегли меда пчелара са Таре, на етикети писаће: ''МЕД СА ТАРЕ ПРОИЗВЕДЕН ПО ПРАВИЛНИКУ ПО МЕТОДАМА ОРГАНСКЕ ПРОИЗВОДЊЕ У ПЧЕЛАРСТВУ - са ознаком - ОРГАНКСИ МЕД''. На планинин Тара на надморској висини око 1100 метара, окружен са свих страна четинарском и листопадном шумом, на 5 км од Калуђерских Бара, лоциран је овај јединствен и први органски пчелињак нашега краја. Најближи асфалтни пут је источно 3 и по км, јужно су Кремна на 10 км, западно Заовине, а северно Митровац на преко 20 км. Западно је највиши врх Таре Збориште на око 6 км. За пчеларску 2008. годину признаје: ''Дужност ми је да предочим изузетно тешку ситуацију у нашем пчеларству године 2008-е и ако пчеле успеју да преживе ову непоновљиву годину. Проблем је што за зимску прихрану треба најмање 1 тона органског шећера. Уколико не обезбедим неповратна средства за 1 тону органског шећера пчелињак морам редуковати са 100 на 10 органских пчелињих заједница да би их могао прихранити. Једно је сигурно, у пчелињак на Тари више никада неће бити унети: бели шећер и конвенционални лекови!''. Познато је да загађеност воска и меда хемикалијама не долази само од пчелара. Ту су и други загађивачи: аграр, путеви, индустрија, насеља и друге пошасти модерне цивилизације. У Службеном листу од септембра 2002. регулисано је органско пчеларство (бр. 51, стр. 16-17.). Чврст је став пчелара од Таре који каже: ''Обавезно прећи на органско пчеларење. Пластика није дозвољена код кошница у органској производњи. Задњих година притиска ме квалитет меда у нашим пчелињацима, због хемикалија које се користе у лечењу пчела од варое. Почео сам осећати велики грех који чинимо ми пчелари према деци која користе пчелиње производе''. Пут којим је кренуо јесте мукотрпан, ''шокантан'' физички и психички. Посао је обиман. Вредно је и великодушно похвалити пчелареву жртву за квалитет, али и истину која можда овде не пролази, али истина остаје. Овај пчелар чини велико дело и нека да Бог да истраје до краја и да му сав овај мукотрпан посао ''не падне у воду''.
Gvozden Стевановић jeste p~elar sa bogatom tradicijom u gajewu p~ela, ne samo da gaji i voli p~ele, ve} u`iva u wima, pa svoj p~eliwak ne ostavqa ni onda kada Taru i kolibu prekriju najve}i sne`ni smetovi i kada ga pohode najqu}i marzevi - ~ak minus 25 koliko je izmerio krajem januara ove 2010-e kraj svoje kolibe. Nadasve je vredan, po`rtvovan i predan svojim p~elama. Poput najboqeg istori~ara rado me upoznaje sa bogatom istorijom na{eg bajinoba{atanskog kraja i planine Tare. Pri svakom susretu i razgovoru uz topli ~aj od divqe nane, otkrije po koju novu anegdotu. Pro{le godine dobija veliku nagradu i priznawe za svoj med koji je progla{en - bioproizvodom godine на Биофесту, одржаном у Суботици 2009-е, i tako dobija potvrdu za svoje organsko p~elarstvo koje zapo~iwe prvi u Srbiji.
U p~elarstvu, kao i u drugim oblastima, neznawe i zablude su osnovni i najve}i neprijateqi p~elarstva. P~ela je jedini insekt u riznici Bo`ijoj na ~iji razvoj, ali i propast, ~ovek mo`e itekako uticati. P~ela je jedinstven primer u `ivom svetu. ^uvena je po svojoj besprekornoj disciplini. Bez jakih p~eliwih dru{tava nema ni dovoqno meda. P~ele jedine rade od jutra do mraka. Kada nestane p~ela i p~eliwaka nastupi}e te{ka, mo`da posledwa vremena, upozorava p~elar Gvozden, kao na po~etku hri{}anske ere ''glas vapiju}eg u pustiwi''. Trenutna p~elareva preokupacija jeste ''agresivno'' isticawe u predavawima kojima `eli da predo~i nastupaju}e probleme bolesti p~ela (nozema - cerana) koja je veoma podmukla i nepredvidiva. Apeluje na p~elare da daju svoje uzorke na analizu, kako bi blagovremeno preduzeli spa{avawe onoga {to se spasiti da i mo`e.
Нема коментара:
Постави коментар