РАЗАПЕТЕ МИСЛИ…

Разапете мисли у срцу народа мога,

За који рекоше, да је варварски и

Злочиначки, па га назваше горим од

Животиње крвожедне...

Није мој народ неисписана дрвена

Даска, нити празна торба, којом је

Олако витлати, а ни сува слама,

Коју је лако омлатити...

Можда сте преценили доброту народа

Мога, али сте још више потценили

Његову детињу наивност и простоту

Исконску, к`о кап росе чисту...

Има доброте у срцу народа мога, мада

Признајем у малим и незнатним количинама,

Што јесте недовољно, али је битно да зрно

Те доброте кад тад проклија...

Мој народ опрашта и опростити треба, за сваку

Задобијену живу јаму своју, иако је било

У народу мом  и оних који су у име народа

Мога, опет задали неку нову болну рану...

Опростите народу мом, ако желите и ако

Можете. Тако ће и вама бити лакше

Опроштено, од неких других народа,

Којима опет нешто слично и случајно учинисте...

Само кроз опраштај без мржње, причање о

Злочинима старим и новим, не препустимо

икад забораву, тако чинећи сваки добри

напор, да се такве страхоте више не понове.

И знајмо да нема правих народа, сви смо криви...