У мрачној летњој јулској ноћи
Свитац мали ко фењер трепће,
По авлији нашој жмирка, шеће.
Та малена буба, ко малена звезда
Светли, по млечној стази космоса
Се креће. Јурим у брзом ходу да
Га стигнем, на дрхтави длан мале
Дечје ручице нежно спустим, како
Би наставио ко жаруља мала да светли,
Све даље да трепће. После много труда
Ове мрачне летње јулске ноћи, беше
Неухватљиво то створење омалено,
Што трепће, жмирка, по пољу шеће.
Нема коментара:
Постави коментар