КРАСНА ВРАТА…

Ти Који познајеш срца свих нас,

Сва силна хујања и струјања, Ти

Који си Величанствен и Пречудесан

У свим делима космичког стварања,

Не дозволи да Сунце у неповратну

Таму тмине тамне зађе. Никако не

Дозволи да жути сребрни Месец,

Бојом пурпурне крви закрвави и у

Крвавом млазу истече. Тебе Који

Познајеш срца свих нас, призивамо,

Ти нас спаси, помози и ожалошћење

Од свих нас склони, уклони, заклони.

Ти нас спаси од овог поквареног рода,

Водом бистром и чистом, па опери

Срца наша кроз  бању Новог покајања,

Како би срца свих нас, спознала Тебе

Који Јеси Утеха и Радост. Како би

Васкрсла исчишћена и не острашћена.

Како би из мртвила устала и по стази

Калдрмисаној ипак ходила. Како би

Лупала јако и снажно. Како би скакала

И по кишним барама шљапала. Како

Би на сав глас, на сва уста, из грла, из

Петних жила само и једино Тебе Христа

Бога славила, хвалила, благодарила...