У сузи ружнога леша, загашено
Зрнце креча... Попут белог вареног
Млека кључа и пени... Непомична
Авет укочена, зури у празно, у ништа
Гледа... Уместо последњег целива
Исцеди последњу кап пљувачке...
Пљуни јако, најјаче што можеш
Маћехо, по непомичном смрдљивом
Лешу... Место камена и грумена
Иловаче каљаве жуте, узми у шаке
Само зрнце незагашеног белог креча....
Место нарицаљке и тужбалице јадне,
Баци оштар камен, последњи пут на
Дете, што пре рока одбеже у недра
Ничије хладне земље...
Нема коментара:
Постави коментар