четвртак, 3. новембар 2011.

ЈУЧЕ...






Јуче два ока преиспуњена сузама
Опет сломио тупи бол и туга. Јуче
На душу горке ране слетеле. Неки
Притајени јади притисли. Јуче грч
Ухватио за гушу. Јуче камен у срце
Урастао к`о нокат у живо месо, па
Штреца. Јуче то мало зрнце радости
Развеја хладан ветар и све ишчезну
Горе високо према белом облаку.
Јуче изненада умрло, прође, оде. Неће
Се вратити натраг. Јуче одува ветар.

Нема коментара:

Постави коментар