Озебле кости од преголеме зебње
Непрестане, свакодневне... Старшне
Сенке над колевком зјапе и чекају...
Гладне су и халапљиво прождиру...
Незасите, дабогда се већ једном туђе
Крви заситиле и понапиле... Озебле
Кости до сржи оглодане и одавно
Већ излокане, сатрвене, поломљене,
Полокане... Кост у грлу од призора и
Привиђења застала, па се попречила
По сред гуше, притисла и стеже док
Нејач не сатре, не подави, удави и
Задави... Зебња клета, пуста, проклета,
Непожељна, неподобна, непокорна...
Нема коментара:
Постави коментар