ФАРИСЕЈ И ЦАРИНИК…

Два човека на молитву заједничку

У свети велелепни храм стадоше.

Најпре први у реду из срца рече:

О, Боже, благодарим из све душе

Што сам бољи од ових људи што

Крај мене пролазе и живе; што

Нисам грамзив и отимач; што

Нисам лупеж и варалица; што

Правду љубим и творим;  што

Прељубу не чиним; што нисам

продана душа  као онај  цариник

што је; јер ја постим и Богу се

Молим све као што је прописано;

Дајем прилоге и то десетину од

Свега што сакупим и саберем...

Други човек у последњи ред

Стаде, од стида очи на земљу

Положи и поглед свој обори.

У небо погледати још не сме.

Стаде себе ударати у прса и с

Болом покајника, а не очајника,

Стаде творити речи молитве 

Непрестане: Боже, буди милостив

Мени грешноме!...

Након Свете Литургије, пођоше -

Свако својим путем. Узвишен и

Горд би понижен, а скрушен и

понижен би узвишен пред Богом.