Река је протицала и причала, а
Ја нисам чула, нисам разумела...
Гледала сам нетремице у водену
Масу, која је милела између две
Обале, а нисам могла да докучим
Тај речни немушти језик... Река је
Журила свом ушћу, хитала у
Сусретање са својим притокама...
Пустила сам низ реку тада све своје
Снове, ако сам икада и сањала.
Пустила сам низ воду све своје
Жеље, ако је жеља и било...
Вода нека однесе далеко што
Даље све илузије од мене...
Нема коментара:
Постави коментар