уторак, 1. новембар 2011.

СУРОВА..


.


Сурова земљина кора зинула снажно.
Речи сирово љуте гутају последњу кап
Кише. Модра вода испарава магле
Отровно тешке. Уморне птице прелећу
Преко реке. Ехо сваке прошле свађе
И стравичне галаме, носи камено
Срце као најлепше ђердане. Сурова
Суза из ока ни капнути није могла.

Нема коментара:

Постави коментар