ГОСПОДЕ, РАДОСТИ НАША…

Нема у нама доброте Господе!

Свагда само немоћ и посрнуће.

Како да се развесели и обрадује

Срце, у коме згасне свака искра

наде? Путеве живота и осмех са

Радосног лица, позобале су птице

Грдне. Како да никне семе доброте,

Кад су усне наше лажљиве,  а кораци

Колебљиви? Опкољени са свих

Страна, међу четири зида стерани,

Плачемо и вапимо... Питамо – куда?

Жалосна и смућена срца наша, од мука,

Уздисаја и овог јада. Свуда метеж и

Охолост људска. Људи свадљиви –

Нама су гадљиви. Господе, Радости

Наша, орадости срца ова и очисти нас

Од прегрешења. Просветли зенице

Наших тамних очију и учини да срца

Наша, снажна и јака вазда буду. Нека

Нас окружи милост твоја, Господе,

како би се радовали и веселили у Теби,

Спаситељу нашем. Исповедамо и славимо

Те Живи Господе у векове векова. Наш

Ноћни плач, претвори и обрати у јутарњу

Васкршњу радост. Уведи нас и посади

За Трпезу Твоју, о празнику Радости и

Весеља. Доточи снаге у наша срца, како

Би потрпели све стрпљиво, ради Тебе

Господе, Радости наша, свеопевана...