KO IZDRŽI POBEDU ČEKANJA, TAJ JE POBEDNIK...

Svoj šampanjac u novogodišnjoj noći ili neku drugu bocu (na primer vina) otvorite sami, jer ukoliko to prpeustite nekom drugom, pa još uoči početka najdivnije godine ikada 2017 sledi važno upozorenje koje na koncu godine može prilično da nas i sledi, a malčice i uneredi: tako će vam biti i u nekim ostalim oblastima Života... uvek će taj neko nametljivo drugi nešto vaše pekrajati po svojim pogledima trudeći se da vam stavi do znanja kako on sve ume, a vi ništa... ja se prošle godine tu dobro prevarih, no ove godine sama otvaram čep na svojoj vinskoj flaši... Nova 2016-a jeste godina koja mora i treba biti bar troduplo uspešnija, srećnija i najbolja... i beše tako... pa zato će 2017-a bti 33 puta sve toliko, a možda potvrdim za 365 dana da ta uspešnost beše i 333 puta... Da nije bilo onih 12 sicilijanskih dana u mom životu i mog prvog leta avionom, mogla bih slobodno da kažem i proglasim prostu 2015 kao najgoru, najgluplju i najbezočniju godinu u mom dosadašnjem životu... i žalim jedino što gugl od mojih ipak ove godine rekordih fotografija po brojnosti - nije napravio onaj mali video spot od 50 sekundi... tako i sa prostim godinama treba biti obazriv, jer ispalo je da jedna prestupna godina kao 2016-a može biti neverovatno dobra... Moje statistike su poražavajuće u poređenju sa 2014... tako 2014 na blogu Mala Iskra 125 objava, a ove 2015 samo 86... sa godinama pre 2014 ne smem ni da se poredim... drugi parametri mi nisu potrebni... u ovome sam spočitala i pročitala skoro pa sve... Ali zato ove godine na koncu 2016-e vraćam nivo na stare dobre frekfencije od preko 400 naslova godišnje... Znate čemu se tako iznenadno radujem... radujem se što postoji tolika količina uspešnih i srećnih ljudi oko mene, što ja nisam i nikad neću biti... ja im se neizemrno divim... i pitam se od kakvog li su ti ljudi kova... Jedino šta nisam ispunila i što neću - jesu dva velika obećanja... nisam se spremila u onom garderobnom smislu kako sam planirala za moju slavu Nikoljdan, a to će izostati i večeras u novogodišnjoj noći... nemam motiva da se spremim u lepo novo odelo za šetanje po kući... uživaću u svoj hrani i šampanjcu u svojoj staroj i izbledeloj trenerci... te sašivene bluzce zaslužuju neko bolje i osunčanije vreme... a i moje lice bez naočara nije više za fotoaparat... a i kosu neću oprati... volim masne kose i prljave glave da zakoračim u najčistiju godinu ikada... Ima nešto lepo u tome što sam toliko puta sakaćena i ostavljena bez posla... kroz to sam samo spoznala koliko sam u kuhinji maštovita... koliko sam za šporet sazdana... i koliko sam odskočila bar u nečemu... 31 decembar jeste dan u kome ja ništa neću kuvati i mesiti u žutoj kuhinji kosmičkog mi gnezda... ovo je dan odmora od šporeta... što se spremilo - spremilo se... što se nakuvalo - skuvalo se... što se umesilo - umesilo... sad ostaje samo da se zalihe spremne, dobro u veselju i zdravlju potroše... sad je ostalo vreme za ispijanje šampanjca iz predivnih zlatnih čaša... i sad je ostalo uživati sam za sebe i radi sebe... Jutros oko 2 sata načela sam tortu... preukusna je kasato torta... i tako je počelo zaslađivanje života... Upravo dobijem najlepšu vest... film "Kum" sva 3 dela davaće se na jednoj TV... jupi... jedva čekam da vidim prostore kuda sam hodila... maznuću TV samo zbog toga... i još samo da mi jave tačne termine gledanja... to sam već sama otkrila... a imam i reprize... samo za treći deo nema reprize... i reprize ću da gledam... dakle ja 5 puta ispred plazme... i šesti bečki koncert....... Ove dočekujuće 2017-a ja i mojih 43 inča u 4K rezoluciji pa gde to ima... Samo čovek koji nema pojma (dok mu nejave ili kažu) šta se na tv-u emituje, u svom malom prekrasnom svetu zaista živi... Od večerašnjeg silnog pucanja, Planeta će samo čudom da zeva... I tako, nije svaka rečenica ni posebna, a ni vredna... No, tako to dođe: red kupusa, red mesa... Moja omiljena mudrost glasi: "Ko se Sunca krije, bolje da ga nije"... A sad da vidimo šta se kod stare kuće radi???... Vidim - slavi se, slavi... I tako kad krenem da pišem, prosto ne umem da se zaustavim... Zato mene zaustaviti treba... Što pre... Za one koji ne vole recimo rusku salatu, treba naglasiti da na meniju postoji i urnebes salata... Изгледа да нас ове зиме кокошије слепило још није ваљано заледило... Кроз целу 2011-у годину, били сте сви веома ''паметни''... Због тога сте пожелели и желели, мењати свет око себе... Срећом од те године, остаје још 50-ак минута... Долази Нова 2012-а година... Чим стигне, желим да одмах постанете ''мудри''... А то значи, мењајте и промените, једино и искључиво - сами себе... Lepšu čestitku  za sve naredne godine koje nam slede počev sa ovom 2017-om trenutno nemam do jedne sasvim posebno odabrane koju nam je svima u zostavštini slova ispisao sam Andrić... 

Andrić: "U toj igri sa priviđenjima i u borbi sa slikom koja se ne da uhvatiti, slikar se sve češće i sve jače priklanjao napred čas zabacivao unazad, a pri tom je isprekidano šaputao napola razumljive reči, kao čovek koji, zadihan od igre, juri kroz gustu šikaru i, razgrćući rukama zeleno šiblje, užurbano traži i hvata nepoznato lice koje je tu negde u blizini a ne da se uhvatiti"."...poslovice i mudre izreke... nagoveštavaju mnogo a ne kazuju ništa...""...jači konja jaše, a slabiji pješke kasa"."...ovde se ta oholost, to preziranje i omalovažavanje drugog čoveka javlja svuda, ide pravo na čoveka i udara ga grubo i lično, bez forme i poštede, bez ikakva reda i pravila; oholost kod ovih turskih ljudi predstavlja stvarnu silu, kao što je snaga mišića ili oružja, i otvoreno služi kao sredstvo u borbi, kao jedan od načina kako će čovek drugog čoveka pritisnuti, potčiniti, iskoristiti ili uništiti"."(Oni koji su po svom pozivu i položaju prisiljeni da često u krupnim stvarima donose brze odluke, pokazuju i u sitnim svakidašnjim poslovima naglost koja začuđuje i zbunjuje skormnog i mirnog čoveka.)""Kad bi hteo da kaže da je neko slabe pameti, on je redovno govorio da mu je glava "bajata", "nedopečena" ili "pregorela". A pri tom su mu se usne kupile i obrazi grčili kao da hoće da ispljune nešto gorko i odvratno"."...i Ahmetaga je, već prema potrebi, mogao da bude ili da izgleda i tvrdica i darežljiv, i rečit i nem; čas ljubazan i predusretljiv, čas oštar i grub i surovo bezdušan, čas neuk i tup, čas oštrouman i dobro obavešten o svakoj stvari, pa i o takvoj o kojoj dotad nije nikad ni čuo, samo ako je to služba tražila. Za njega su ljudi i poslovi postojali samo utoliko ukoliko uđu u krug seraskerovih interesa, i samo dotle dok su u tom krugu"."Sa pašom i nekako, ali sa pašalijama nikako!""Ko izdrži pobedu čekanja, taj je pobednik, taj može mirno da uživa plodove svoje pobede i - da pušta druge da čekaju"."Ko u Turskoj neće ili ne ume da čeka, taj, ma kako sposoban bio, neće postići nikad ništa, samo će pokidati svoje rođene živce, brzo i uludo utrošiti snagu, pogubiti i poslednje prijatelje i zaštitnike - i propasti bez smisla, bez koristi po sebe i druge. A naprotiv, čovek koji je bez duha i bez vrednosti, ali koji ume da čeka, to jest koji ima tu pasivnu snagu tupog, animalnog dreždanja i džonjanja, budnog kunjanja i podmuklog vrebanja, taj gotovo uvek dočeka i postigne ono što želi, svakako pre nego preduzimljivi i daroviti ljudi lišeni te sposobnosti"."Nego poslušaj ti mene: dolivaj uvijek malo vode u vino, a ono što imaš da kažeš, kazuj više bojama na platnu nego riječima pred ljudima"."I ljudi su, istina je, neobični, sirovi, nabusiti i često neprijatni, odelom, rečima, pokretima; iz mnogih očiju bije šumski mrak i nejasna pretnja; i kad su lepi ili lepo odeveni, ta lepota je izazivačka, besna, i kao da ne daje radosti ni onom ko je nosi ni onom ko je gleda"."Na površini buna i nasilje i strah, a ispod toga neka drevna beda, ubogo životarenje malog, čoveka i tiho, nezaustavno opadanje ustanova i porodica, svega što je bili ili važilo kao ugledno, silno i bogato. Radi se samo koliko to glad od čoveka traži ili koliko ga vlast nagoni. Ništa se ne gradi i ne podiže, a svaka javna građevina, kad je bolje pogledaš, ili je nedovršena ili već počela da se ruši bez opravke. Čak i linije brda i šuma po njima izgledaju iskidane, nedovršene"."Tačno je da je život grub i težak i da neočekivane prepreke iskrsavaju pred čoveka na svakom koraku, ali preko njih Karas prelazi sa lakoćom, sa bezbrigom kakvu nikad nije poznavao"."U Zagrebu je dobio mesto učitelja crtanja u nekoj nižoj školi, ali i to je mesto izgubio, jer ni tu "nije zadovoljio". Živeo je sirotinjski, slikajući jevtino portrete, mučen svačim, a najviše osećanjem nedostojnog i praznog života"."Slikanje ovog sveta, to je pokušaj da se on zadrži u svojoj prolaznosti i ovekoveči. Lud, bezbožan, opasan pokušaj"."Ovaj svet, sa svim svojim dobrima, lepotama i slastima, prolazan i privremeno dat na uživanje čoveku, koji je i sam jedan od najprolaznijih stvorova u tom svetu, malo trajniji od trave i rose. Zato čoveka čeka beskonačan život na onom svetu, posle smrti. Tako je Bog, jedini i veliki, hteo i odredio"."Kad vidiš ovako čoveka suviše sigurna u sebe i ono što kaže, hitra i slatka na reči, koji ti nudi što mu ne tražiš, odobrava što kažeš, a ostaje pri onom što je namislio, znaj da je kurva i bezdušnik, i kloni ga se koliko možeš"."Samouveren i siguran u sebe, on nije mogao da oseti kako mu ispod izveštačenog govora i ponašanja izbija lažna nota koju može da primeti i oseti svak osim njega, i koji ima tačno obrnuto dejstvo"."Bio je uveren da je, govoreći tako "rođački", neodoljiv i sposoban da gane i prodobije svakog. Ali, u tom je bio žrtva samoobmane i precenjivanja samog sebe, kao što često bivaju ljudi, zbog izuzetno velikih uspeha u životu, imaju suviše poverenja u svoju snagu i svoju pamet, a premalo poštovanja za tuđu"."Iskustvo i teorija naučili su ga da najviše izgleda na uspeh imaju one operacije za koje protivnik smatra da ih nećeš moći izvesti"."Sve je samo jedna graja od prepirki i pesama, glasnih monologa ili proste vike kojom pojedini od njih izgone iz sebe vatreni dah toga nepoznatog vina. Zbog toga se ni pevanju ni govoru ne vidi ni kraj ni početak, nego samo iskidani komadi kojima je teško uhvatiti vezu i smisao"."Žilavka je uklonila sve brane u njima, odapela sve kočnice, razbuktala maštu, zamračila stvarnost, a između mašte i stvarnosti bacila nove, čudesne mostove. Svi su nagoni oslobođeni i svaka logika pokopana. I svaki sad šeta, kao po svom privatnom vrtu, po beskrajnoj bašti koja je sačinjena od onoga što jeste, što nije, što je bilo i nikad se neće vratiti, što niti je bilo niti će biti. I svak govori o onom što tu vidi i oseća. A da bi rekao ono što hoće, što mora da kaže, nikom nije više potreban ni opravdan povod ni određen oblik. Sve doalzi odnekud samo od sebe. Svakom se čini da ga svi nešto pitaju i svak ume da nađe odgovor na sve. Razgovori teku uporedo, prepliću se ili sudaraju, ne nadovezuju se jedan na drugi niti imaju veze u sebi. A onima koji govore izgleda, naprotiv, da sve izlazi čudesnom logikom jedno iz drugog, povezano kao pitanje i odgovor, i da od svega nastaju ti neobični razgovori, skaldni, umni, istiniti, bogati smislom i puni draži. U njima ovi ozbiljni i nesrećni ljudi, kao deca u igri, izvode podvige, bivaju ono što zažele, ostvaruju ono što pomisle. A usred toga nemirnog mora od čuda i bajki javlajju se na mahove, poput tvrdih ostrva, oštroumna i tačna zapažanja iz suspendovane i prognane stvarnosti i njihovog svakidašnjeg izbegličkog života"."Kad je reč o prošlosti (a o prošlosti oni, kad su pijani, mnogo govore, jer o njoj, dok su trezni, uvek ćute) onda Poljaci govore između se poljski, Mađari mađarski, zajednički jezik im je nemački, a razgovori o sadašnjim stvarima, o službi, ženama, piću i novcu, kao i šale i dobacivanja redovno su na turskom"."Dejstvo žilavke je munejvito. Dok ulazi u čoveka, ona je pitka, bezazlena i ljupka, a kad stane da se javlja iz njega, ona je gromoglasna, zloreka i nasrtljiva. Voli da prekopava stare račune i lako skače sabesedniku u oči. Više niko i ne pokušava da igra, jer izgleda da ovo vino sapliće noge i razvezuje jezike"."Nastaje graja i aplauz. Dolazi poslednje jelo, prave palačinke. (Kuvar je doktorov zemljak, Bečlija.) Jedni nalaze da su hladne, a drugi da su žilave. Svi prave šale na račun austrijskog "melšpajza".""Kao da čovek pije smeh i pesmu, i posle treće čaše samo smehom i pesmom pozdravlja svet oko sebe. Osećajući potrebu da to kažu, oficiri se vrpolje na svojim mestima i nadvikuju u govoru, slave novo vino i nadevaju mu od milošte imena na raznim jezicima"."A i ta žilavka višestruko plaća pažnju koju joj čovek ukazuje. I to brzo i moćno, tako da uskoro ne primećuješ ništa drugo ni u sebi ni oko sebe do njene zlatne i zelene vdiike, sa slutnjom plavog i velikog južnog neba u daljini i povorkom obećanja od kojih se blažen osmejak javlja na licu. Dragoceno vino tvrdog, suvog a blagoslovenog kraja, posle svih tupih i zlogukih pića kojima ovde napajaju stranca"."Pio je kao i ostali, nekad manje, a nekad i teže i više od ostalih, ali u njegovom piću i mamurluku bilo je uvek nečeg svesnog, nadmoćnog i, ako se tako može reći, trezvenog. Pijanstvo se kod njega pokazivalo u pojačanoj rečitosti, smelim paradoksima i fantastičnim zamislima pri svakoj terevenci"."Rastao je bol, peo se oštro i visoko, i sa nim, kao čudno pijanstvo, osećanje da upravo zbog te svoje oštrine i visine neće moći više dugo trajati, jer penjući se i rastući, sve se više bližio svome kraju i nestanku. Još malo, još samo malo više, ljuće i oštrije, i san o bolu će se završiti i nestati, pretvorivši se sav odjednom u spasonosnu, pobedničku javu. Ostaće samo staršna priča o seraskeru murtatinu i njegovim zlodelima i nasiljima, kao istorija i opomena potomstvu"."I sve će... opet doći na svoje mesto i biti kako je bilo pre ove strahote i pometnje. Vratiće se vlast i snaga starog reda i prava, tj. sve ono što su oni oduvek nazivali redom i pravom i navikli da smatraju jedinim mogućim svetom i prirodnim poretkom"."A dan je izgledao večan i put beskonačan"...

SREĆNA VAM NAJDIVNIJA OVA NOVA 2017-A...

ŽELUDAČNA POTKAČIVANJA ili SVE JE MOGUĆE KAO HOD PO MESECU...

Upravo sada i upravo ovde živimo samo ono što se prošlost zove, po onom neponovljivom usudu unutrašnjeg glasa, koji kaže da samo potreba za prošlim ostaje, kroz vekove naših nepostojanja ovde i sada... I konačno to je onaj trenut kada rečenice naviru, a ja po ko zna koji put moram da preklopim stranice svojih očnih zena i da beonjačama ovim zažmurim i kad mi pogled zakovan za ono sunce na ostrvu snova osta... a da li ću sutra umeti ispisati i samo tren sećanja na odlutali trenut ovaj... više ne znam... Svaka moja Nova godina pa i ova 2016-a, uskoro i 2017-a jeste jedan veliki šah-mat... u moju dobru i neoborivu korist... Moj želudac je mnogo bolje jer je u dva navrata kosmička energija izmasirala i izbalansirala tačku želudca između palca i kažiprsta leve ruke i ja sam prodisala prilično lako... i prvi put sam imala nesnosne bolove danas, a evo već drugi put večeras sam istrpela pritisak na tačku želudca sa vrlo malo bola... i ona zgrčena kuglica je polako razbijena... Slobodno mi recite da je mojih prethodnih 5 rečenica napisano genijalno ali tek kad me izbriše vreme... Primite savet kako poboljšati i Novu 2016-u, pa i 2017-u godinu onako ljubazno samo do one mere i granice dok sve to skupa utrostručeno ne podrije vaše samopouzdanje, emocije i slobodu... Postoje i onakve sada već beznačajne okolnosti koje treba okačiti neka vise na bivoljim rogovima, a u Novoj 2016-oj i 2017-oj pažnju upresti i usmeriti na ono što će vašim emocijama dozvoliti i doprineti slobodniji protok olakšavajućeg disanja... Ako želite da još više upoznate neku ličnost usmerite svu svoju pažnju na njeno ponašanje upravo u vreme najvećih svetkovina i praznika, a naročiti iduću u susret ovoj Novoj 2016-oj godini i 2017-oj... Ukoliko težite da zakoračite sa povećanom dozom prosperiteta i dostojanstva i u Novu 2016- u i 2017-u godinu usmerite po koji kompliment i onima koji ga nisu zaslužili iz vaše perspektive... U Novoj 2016 i 2017 godini radite na povećanju što kvalitetnijeg zbira iskrenih prijatelja i pustite da se broj očiglednih neprijatelja svih vaših nekako spočita na minimalnoj vrednosti skale postojanja... Torta kasata ili ledene kocke - izvađene iz obruča... oslobođene kao Duh iz boce... a sutra kad ih načnemo, al ćemo da se zasladimo za sve neslatko što ostavljamo za sobom... HAPPY NEW YEAR 2016 i 2017... Mogu da zaključim svoj poetski učinak u 2015... svega 67 pesama... svakako ispod nivoa iz 2014 kada beše 107 pesama... A o uspešnosti 2016 i 2017 progovriće zidovi... Ja sam sve svoje planove i zamisli ispunila, pa čak i prepunila... i sad ću da uživam u plodovima istih sama... Primetila sam mene želudac kao da zaboli zbog nekih ljudi, jer još nisam iznašla po mene dobar mehanizam samozaštite i samoodbrane svoje male... Ono što sam isplanirala danas sprovesti i napraviti u mojoj žutoj kosmičkoj kuhinji neće izostati niti će biti ometeno želudačnim potkačinjavima... Sinoća sam ipak čitala... i upravo sam na onom delu knjige koji nisam pročitala u prvom neuspelom naletu... dakle, sve što sad čitam novo je i meni nepoznato... Ispila sam toplu šolju od 400 ml čaja... malko me uminuli bolovi želudačni... Ja najhitnije moram da prelistam i letimično proučim knjigu iz 1972-e koju imam tako uporno na polici... a to je moja boljka - poremećen mi je sistem organa za varenje... za čitanje ovog štiva nemam kad, tako da ću ja svoje varenje dovesti nekad u red... i da baš ga dovedoh i još uvek dovodim u red svim tim divnim čajevima započetog ispijanja na početku novemba 2016-e... no pošto sam probavu fantastično sredila i preuredila, ostaje mi samo jedno za sređivanje - želudac... No ta probava trenutno mi opet pomućena... i biću srećnica, pa neću zakačiti još i čir, a ni vaš grip... Pokatkad je čovek u svom svom oštrom ili tupom bolu tako nemoćan, pa široko razgoračenih očiju upita svoju misao: da li stvarno dolazi kraj po njega i mora li baš sad u tom trenutku da skonča... Jutros su mi u budnom stanju došle na oči sve slike davno i skoro umrlih ljudi i ja sam strahovala od svoje skorije smrti možda baš ove zore... Do 3 sata izjutra mučio me takav oštar i nesnosan bol u želudcu... i plus nakupljen višak vode u ustima u vidu pljuvačke koju sam ispljuvala iznad wc šolje izbacivši svu tu mučninu... i tako u 3 sata skuvam čaj da nekako umriim ustreptali želudac... imala sam pored bolova i prženje u želudcu... kao da mi je želudac iskočio iz svog mesta pa se podbio pod srce... i kao da je stalo varenje i taj tok kruženja u meni... pa je posle sve proradilo... evo i jutros imam smanjenu aktivnost želudačnih tegoba... Neke ljude udari alkohol u glavu i ja to donekle i razumem... Ali šta udari one druge???... možda auto ili kamion  ako se nađu u pogrešno vreme na pogrešnom mestu... Ili nisu još navikli ili mi i dalje ne veruju: Ja živim sama!!!... U ovom čitavom kosmičkom gnezdu... Ima neka izreka davna koja kaže ne veruj turčinu ni kad istinu kaže... Važno je steći utisak da je neko možda dobra domaćica ili kuvarica... No, ja ponajviše volim da drugi kuvaju za mene... a što naprosto bajkovito zazvuči... Pošto sam teška i izbirljiva jako za mene nije kuvati lako... Život nekih ljudi jeste samo prepun džep najzlatnijih stihova... Pa i kad ste ubeđeni da mnogo toga nije za kazivanje, vi ipak pišite... Da ja sam krivac zato što imam jako nizak prag mišljeničkog stava o svome sopstvu... Što više godina punim, sve više imam oživotvoreno prisustvo prošlih dana pred sobom ovde i sada... Kada utihnu sve naše patnje poput jaganjaca biće samo jedno važno, a to jeste da smo tada ipak samo mrtva tačka na ekranu... neuspešnost u mom slučaju išla je od spolja ka iznutra i jedino se iznutra nije primila... Ja sam u jednom važnom trenutku izmislila svoju vlastitu smrt... laži su nam duže od svake navodno lepo ispisane priče... Ovaj svet ne ljubi promašene i tužne, dužne i ružne... Nisam baš ubeđena da su loše osobe sposobne učiniti neku pravu i ispravnu stvar kad nam je sve krivotvoreno počevši najpre od diploma... Sve je važno posebno u trenutku nikakve kupovne moći... Svet nikad neće interesovati naše neživljenje... Teško je samo onima kojima ne ide sve po loju... U nepokušavanju bilo kakvog činjenja nečega ostajemo zasvagda isti onakvi kakvi smo bili i pre rađanja... Oni koji ćute ne znače da  su i sasvim dobri... U detektoru moga uma potrošne su baterije još pre svanuća... Ja ni posle toliko neuspeha nisam namerno htela izučiti sve te nauke do kraja... i to je moj najmudriji potez načinjen ikada... Posle 20 godina ja sam tamo negde u junu pripalila prvu cigaretu.. i baš juče privedoh kraju jednu kutiju preostalu... A jutros poklonim i jednu jedinu preostalu cigaretu... A od danas nema više ni cigareta... Tako nisam se mnogo trovala - nepunih 7 meseci... A to što sam posle 20 godina pripalila prvu cigaretu dovoljno govori - koja količina stresa obitavaše tada u meni... Eto i cigaretama kažem ćao nema više... I naravno da nije dobro imati otužno malo, kao što ni njima nije dobro imati tako previše... Mnoge sam Nove godine dočekala ovde, no sutra ću po prvi pit imati i tvit godinu novu... A kad odete u klozet, nemojte zaboraviti da povučete za sobom kanap i pustite vodu... Fantastična muzika neverovatno dobre tvitove stvara... Srećna i apsolutno novistična kosmička 2014-a... Prisećanja ne tako davna... I sve je moguće kao hod po Mesecu... I nema mnogo filozofije. Pametni (mudri) bi trebali samo da pišu, a mi što pažljivije da čitamo i pokušamo da razumemo... Skenjani ljudi počesto vole da nas skenjaju, no ne dozvolite im to... I taman sam mislila da idem na Bali, kad ono moj nos opet počeo da bali, pa neće da me prime na Bali i tako tu ideju moram da batalim... Da sam astronaut, izmislila bih (ili možda čak otkrila) neku novu galaksiju, a onda bi me svakako ubili icseniravši dobro moju smrt kako bi prikrili tragove svoga velikog zločina... Lepe izreke se dupliraju, a što da ne... (ponavljaju), dok recimo dobri ljudi ne... Kad oduzmem prijatelje od neprijatelja i podelim neprijatelje od prijatelja, ostane mi svoje Ja... Neuništivi kineski zid... odoleva zubu vremena... Јутрос сам сањала невероватан сан... Спремам се да идем на концерт Брајана Ферија... Откуд ми то - стварно не знам???... Није препоручљиво, а није ни поучно, али живот нас поваздан опимиње да треба умети бити безобразан и очигледно безобразни свуда имају прођу... Зар не???... Друго подерано слово на мојој тастатури јесте слово Р... Ја знам ко данас није дошао на седницу... Хахаха... А кобајаги обавезно за све - da bi posle imali argument više na isledničkom saslušavanju kako to ja jedina nisam valjala u kolektivu onom koji je potajno okretao broj i slao pritužbe na moju ne(pojavnu) ličnost... Između mrzeti i voleti nestade mene... Uništi me neuništivost lepote stvaranja...

NAPAD PODMUKLE PODMORNICE ili MORI ME ŽELUDAC...

Ošišana prisećanja u naletu jutrošnjeg vetra naslutim još u polusnu iz koga jedva u cik zore otvorih kapke na beonjačama ovim nadutim... I sada će da gruva Mocartova 40-a simfonija... Pa samo pre 4 dana ova pšenica u zdeli moje duše, izgledala je napredno i lepo... Upravo vratim sećanje u vreme kada sam slušala onoga Dasu... Elvisa Prislija... Sutra ću u silikonskom kalupu crvene boje, probati da ispečem korpice od susama, koje ću napuniti prekosutra meksičkom salatom... I tako ih služiti... psolužiti... I sve će biti jestivo na koncu konca... I korpica i salata... I biće nadasve dekorativno... Ukrašeno majonezom divnih uspomena... Moja pšenica više ne raste... Vlasi su joj tanke... Pobuđala je i počela da žuti... Ionako je ovo bio samo eksperiment u hodu... Neuspeo doduše... No, ja ću ovo ostaviti po starni, mada nije kako sam očekivala - bujno i zeleno sve u Životu ovom... Ni jedro... ni zrelo... A možda je ovo sve neko i urekao... Čudni znaci razapeti nad nebesima ovim ćute i slute... O Santa Marija ko je poderao srca našeg skute... I tako je bilo i sa onom jednom žardinjerom kadifa ako se sećam i prisećam... A možda se moja pšenica otrgne... Ovu smo pšenicu zalevale moje radosnice i ja... I moguće jeste da ovo na dobro sve izraste... Poraste... Nemam svežih fotografija... I nisam jesam ostala sasvim ista, prefinejna i čista... Kuća mi blista... Uz šampanjac koračam vojničkim hrabrim neutralnim korakom u pobedonosnu 2016-u... Pa zar ne beše jedna od godina dobrih iako prestupna... Nikad nisam otvarala šampanjac... A da li ću umeti... I to moram raditi iznad kade... Jer, neću da isprskam kuću otvaranjem svih prisećanja... I moram paziti čep da mi ne uništi zidove od stiropora... Da baš to neutralno piće Napoleon je najbolje opisao rekavši nešto slično - ono je i za pobedničke junake, ali i za poražene kukavice... Ove Nove 2016, prvog jutra silazim u prizemlje i podzemlje, uzurpiram TV -samo da odgledam ono što se nikad ne propušta, ne računajući Bečki koncert od 2015 koji sam propustila... I tu oprsota za mene nema... No ove 2017-e uživam koji dan unapred... Napredak kao nikad pre i posle i u tom poimanju smisla i besmisla... Pa neka mi neko javi na kom kanalu se prenosi i kad ono počinje... A već videh pa znam da je nešto oko 11 sati i 15 dobrih minuta izjutra na kanalu lišenog politike, vesti i reklama... I da traje do ispred 14 sati... I tako je potvrđeno - predviđeno... Šampanjac, torta kasata i meksička salata za Novogodišnju noć... I kao što vidite Nova godina može apsolutno da bude posna i to cela... i ovu 2017-u dočekujem uz već osmišljene psone kreacije gastronomske... Umesto šampanjca kuvaću vino sa začinima i mandarinama... mmm... Ima da zasladim i udesim ovu još lepšu 2017-u... U inat!!!... Sutra za ručak spremam BLITVU sa KROMPIROM... Na ulju propržiti beli luk, pa dodati krompir isečen na kockice... kratko pržiti, pa naliti vode, a kad provri dodati blitvu krupno sečenu... poklopljeno kuvati oko 5 minuta, a posle toga promešati i kuvati dok se krompir ne raskuva... umesto blitve isto ovako može kelj ili spanać... Dok mislim o hrani sve manje imam vremena za gluposti svake vrste i podvrste...

Ostalo mi je još da osmislim šta ću za novogodišnju večeru... A biće to neka od salata... A ako bude sve po mom planu ipak ću napraviti najavljenu Meksičku salatu - posnu naravno... A ja obradujem sebe, tako što zgotovim špagete sa pikantnim sosom... Ko mene može da obraduje nego moja Majka... I kupila mi je divan novogodišnji stolnjak... Da, baš sa motivima Santa Klausa... Kupila sam materijal za tortu i sutra doista pravim u čast Nove godine 2016 - posnu tortu kasata... I taman uz onaj hladan šampanjac... Gotovo samo jedno oslikavanje... A uvek ih je bilo i biće sve više... Pa, lepše je od srnetine, to pakovanje od 400 gr 180 dinara.. Bukovače... I danas na ručku imam oba roditelja... oduševljeni su bukovačama... mmm... Još malo pa gotovo... Bukovače se dinstaju u kuvanom paradajzu iz flaše - tako da danas imam novi ukus na astalu, pa moram da skočim da ih promešam... I probala sam brokuli... u fantastičnoj marinadi... I da nije u marinadi bilo bi ga otužno i primirisati... Pola života sam bila na nekim odricanjima, a drugi polovinu ću da budem pasionirani hedonista... Pa kakav užitak kad pišem, pa o žiganju želudačnog sklopa  ne mislim i ne osećam više... Sve tiše... Ništa nema lepše nego uživati u carstvu hrane i Mocartove sonate broj 16... Jesti, a mršaviti for ever... Kad nešto tako stalno potrebuje moje oko, treba ga transparento izlepiti na kuhinjske pločice da bude uvek na dohvat mom plavom oku... I moj novi kuhinjski kosmički transparent... I ono što pravim često... I da ne tražim po sveskama i beleškama... I bukovače su spremne za dinstanje, no to će uslediti tik pred ručak... I sve ostalo je gotovo i spremno... I postavljeno... I servirano... Prijatno... Doručak 3 žute slatke jabuke... zlatni delišes... pauza 2 do 3 sata pa ručak... obično držim 2 sata, jer sokovi počnu tako da se luče i pljuvačke u ustima i javi se velika glad... a voću je dovoljno oko pola sata da se svari, tako da tu nema straha od nesvarene hrane koja jedino goji, da najmiliji moji... Da ne pomisli neko da izmišljam i lažem... Jer, pozanto je kod mene nema laganja... a ni uligivanja... Ručak je u polaganoj fazi pripreme... Danas ću kupiti materijal i za Novu godinu pravim posnu kasata tortu koja se ne peče... I jednom sam o tome pričala... Pisala... Disala... A ja svojih pričanja se dosledno držim... Za današnji ručak: bukovače sa prazilukom i bareni brokuli... Moju junaci sa ledolomca su u sinjošnjoj epizodi čitanja izbegli napad podmukle "nacističke" podmornice... Oštrim svoje misaone elisa na vetrovima i današnjega dana sa ožiljcima preko fasade od kamena - Ja vetrenjača van pogona društveno korisnog radna... Moje nove činije za sladoled... Uvoz iz Indonezije... I tako svim tim sitnim detaljima moja kosmička kuhinja dobija na snazi i sadržini gde su zastupljeni predmeti sa svih strana sveta... Ako mi išta ide od ruke onda su to torte i kolači, mada se i to prećutkuje... Još jedan milk šnite je zbućkan... Smućkan... A ova mi je najlepša misaona kreacija... Yes, sa moga stepeništa... Ovo je pod punom "ratnom" opremom... Sa promenom vremena i bremena, menjam kaput za krznenu jaknu i malo izdržljivije čizme... Ovo je za snežne kijamete... Ja sve mogu, ali više nemam zlatnu volju... a ni rđavu... pa ni kamenu tvrđavu... Misaonim plivanjem izgradila sam veličanstven dvorac... Još 8 dana i biće reš pečenog mesa... Plivam plitko, al duboko... Da li se desilo još nekome, da, dok je srkao čaj, da ga oprlji neki blaženi "očaj"???... I tako ti ja osušim kosu bez fena - sasvim prirodno... I izbegnem atak na moj moždani aparat... Na vr brda - ko da bura krklja... "Poezija kao i ljubav sve stavlja (rizikuje) na znakove"-Mišel Degi... Покушаћу да оперем косу, но мисли сигурно опрати - нећу моћи... Данас речи испирам у вину... Исто је и са мислима... Uskoro mi ističe ugovor o radu (za 5 dana) - imam li pravo da gajim novu radnu nadu... Činimi se da sam pronašla ploču svoga života...

Molba službeniku božijem S. S.

Blagosiljam S. S.

neka S. S. blagoslovi gospoda svoga:

da odšrafi malo svoj šaraf,

da udlažim kosti

i udahnem zrak.

Jer S. S. zna

da ovo ne izlazi iz usta mojih

nego iz usta tog i tog

koji je poučio ovog i ovog

a ovaj i ovaj je uputio onog i onog

koji je to preneo tom i tom

a taj i taj je učio tog i tog

koji je poučio mene

šta da radim

da mi ne bude

kao što mi je bilo.

Dosta si drao suva solila

i gutao pljuvačku,

prozuknuće ti masline u ustima.

Zalud se češljati.

I nebesko je carstvo od staklene vune

privezano za kudelju.

Pastva ne razume šta pastir svira.

A molitva je svaka u hramu

ko vino u bokalu: peva u zatvoru.

Umrećeš i ti, ko moljac u biblioteci,

vrteći zid po zid.

Znam da podgrejavam tešku vodu

koja nikad neće proključati

ali pišam zainat,

rugam se bezdanu.

Tako se ulivam u najdublje tokove

zajedničkog života,

udružujem rad muda

s Uranovim rudnicima.

Niko ne ume da pročita nemu knjigu

I listove joj pocepa.

Na njima je pečatana azbuka sveta

I ova stara priča

Bez završetka.

Potpisao se levoruki pisar

Sa srčanom manom

I ptičijim izmetom umazan

Golub pismonoša.

Nanjušiće i njega braća

I ujesti za srce,

Sevnuće i njemu

Pred očima.

Ali doboš od krpe

Ne svira.

Ali zverčice vide koliko je sati

i ne plaše se više stare klepetuše.

Vrtlari i voćari svuda mogu naći

dobro živinsko đubre,

a ljubavnih pesama

nigde nema.

Ti žderi, lomi, melji,

kožu zemlji razderi,

baš me briga za vine i nevine,

samo pripazi na mene.

Uči od koga da bežim,

kome da se klanjam,

da ne bratim brata

nikog osim mrkog mraka.

Duša je njegova baština,

niko je prisvojit ne može

i duši je dobro dok je srce greje.

- Noćobdije, govor vaš

o budućem ništa ne kazuje.

Nemojte me vući za jezik.

Sve sam to izmislio,

i nije teško pogoditi zašto.

Pa pitajte sad njih: ko je kriv

što se moram igrati

sa zverovima.

Ja sam pisao

kao što sam mislio,

a vi nemojte čitati

kao što je napisano.

Gojko Đogo

ZA PULTOM ŽUTE KOSMIČKE KUHINJE ili kad INTUICIJA POŽUTI...

Strastveni čitalac svako veče odlazi na spavanje sa jednom od svojih omiljenih knjiga... tako i ja večeras vodim čitalačku ljubav sa naslovom novim... ili bar danas 3 odgledana filma... 

Odlazim posle tuširanja na 149 stranu velike avanture mog trenutnog junaka Dirka Pita... kome je na ostrvu na prethodnoj stranici eksplodirao avion... srećom on i njegova verna ekipa su ostali živi... taj junak za sada ima još uvek izvanrednu intuiciju, pa otkrije sve smicalice unapred...Toliko je teških reči ubolo i pogodilo mene, tako kad mi neko kaže neku lepu reč ja se zaledim iznenađeno i brecnem se u sebi pitajući sebe: šta ovi bulazne...Ja ne smem da kažem ali moj blog BELEŠKE to jest staresveske danas je postigao svojih prvih 100 hiljada pregleda...Verovali ili ne mi smazasmo pola štrudle... dakale trupac i po... toliko ostade i za sutra...Bila sam skeptična sve do sada jer se ovo testo nije premazivalo margarinom i tu sam se dvoumila da li ga premaziti na svoju ruku... recept je odličan iako je to premazivanje izostalo... sve sam radila kako piše... samo nisam dodala koru od limuna... ovo je štrudla sa čajem od kamilice... premazana medom i mlakom vodom i ništa mekanije i uksunije nisam jela... a posno... premazana je džemom bez šećera...Tako danas završih iščitavanje ove prekrasne knjige poezije... "MALA KUTIJA"...I prošle godina u isto ovo vreme bila sam za pultom žute kosmičke kuhinje... ipak sam napredovala sa palačinaka skočih na štrudlu i pečeni hleb...Smirio se... želudac...Počeo je želudac da me boli... tako jako...ŠTRUDLA sa pekmezom ispečena... da se prohladi, pa da nasečem za probu...Što sam produktivnija u žutoj kuhinji mog kosmičkog gnezda, to se odrazi i na moju malu intelektualnu produktivnost na blogu Mala Iskra... to sam primetila... jedno uz drugo nekako baš ide...Testo u plehu narasta iznova... onda imam da ispečem štrudlu, pa hleb...Sve kao što sam u današnjem obećanju najavlila... posna štrudla sa pekmezom i fitnes hleb... dok sam čekala da testo naraste čitala sam Vasku Popu... i napisala sam još jednu pesmu...Umalo da zaboravim... posle ručka pravim posnu štrudlu sa čajem od kamilice... za mrsnu štrudlu postala sam odavno vešta... ovo će biti moja prva posna... videćemo na šta će da liči... mmm... ako unapred uzmem u obzir da je recept tačan...Za razlliku od šampinjona koji su upakovani prilično prljavi od podloge na kojoj se uzgajaju, bukovače su besprekorno čiste i to me je jako oduševilo...Bilo bi interesantno proizvoditi bukovače...Spremno za dinstanje... BUKOVAČE su jako zdrave... odlične za imuntet i smanjuju masnoće i šećer... opuštaju mišiće i štite organizam... ove su gajene u džaku... podloga im je obično mešavima žitarica, slame i piljevine... Prijatno...Volim čestitke koje stignu jasno i glasno na moje ime i adresu... no, ne volim čestitke koje se đuture šalju svima uopšteno... time ne osećam da je moje ime prozvano ama ni malo... u tom kolu mene nema... meni mora nešto najličnije da stigne ili ga ne smatram mojim... i da bude naslovljeno samo na moje ime lepo..."INTUICIJA je GLAS DUŠE. Što više je slušaš, sve više upoznaješ svoje pravo JA"...Danas za ručak spremam BUKOVAČE dinstane na praziluku... taman idealno idu uz pilav koji je pripremila moja Mama juče... danas na ručku pored Mame imam i Tatu... Prijatno...Eto pade mi na um da pečem palačinke................Andrić: "Sve je ovo samo priviđenje, plod potištenosti i čamotinje ovog jesenjeg večera, u ovom sumračnom gradu u kome, već od proleća, izgleda, i nema mirna ni vesela čoveka"."Kad već ne može da se najede, napije, nauživa svega onoga što drugi imaju, on može da se uteši i izdovolji time što će zaustaviti onog koji beži i tako ubiti njegov poslednji san o sreći, njegovu jedinu nadu na spas. To može, i to čini. I takav kakav je, on je veći od neprolazne planine. Jer, jedan asker nije nikad sam. Svojim promuklim uzvikom on je već pokrenuo vojni mehanizam koji će čoveka istim ovim putem vratiti u pakao iz kojeg beži, da tu, pod mnogo težim uslovima, i dalje živi dok ne svisne i ne propadne"."Dejstvo vradžbine počinje da slabi, čarolija bledi i tanji se, a kroz njen proređen veo nazire se stvarnost, zla i osvetnička, gora i crnja nego što je bila pre ovog večernjeg zanosa. U Sarajevu si, trezan i otrovan tugom. Pred tobom je druga, tamna strana slike"."Kuda? Ma kuda, samo negde u svet reda i svetlosti, razumnih postupaka i jasne ljudske reči. A gde je to? Gde ima takva zemlja? Kad malo razmisliš i staneš da se sećaš, ti uviđaš da je nema; ne može je biti. Pa ipak, ona postoji. Stvara je život među ovim planinama, pod ovim uslovima. To je ona zemlja koja - nije ovo. Njoj te sve vuče i ceo tvoj život se svodi na to: kako što pre do nje stići. Kako? Prosto. Treba samo krenuti, a put sam te vodi i nosi dalje. To nije više ni ljudski hod ni konjski kas, nego let, pravi let. Sve jači otkucaji srca vezuju se među sobom u jedan jedini. I dah staje, i vid se magli od zlatnih oblaka kroz koje letiš. To nije putovanje, nije ni bežanje, nego čudesno spasenje u trenutku kad je izgledalo da je svemu kraj, da nigde više nade nema. Nešto se dešava mimo svake verovatnoće, protiv očiglednosti"."I muzika i rakija kazuju isto, pričaju svoju jednoličnu, neverovatnu priču, otvarajući pred njim uvek isti diptih čije jedno krilo nosi svetlu i radosnu sliku, a drugo tamnu, beznadnu, dok se ne sklope krila diptiha kao daske na poklopcu mrtvačkog kovčega nad čovekom i njegovom željom za bežanjem"."Mašta počinje da radi, stvarnost joj pruža hranu, šapat je raspaljuje, a strah podržava i širi ono što mašta stvara"."Lice? To više pokazuje šta može da postane od ljudskog lica. Izgledalo je kao premrzlo, kao izubijano, iznakaženo od grča i nerazumljivog bola, pa skamenjeno. U teškim podočnjacima velike zamućene oči koje ne gledaju i ne vide"."U ovakvim vremenima, kad su mnogi ljudi uplašeni i zbunjeni ili uvređeni i ugroženi u svojim interesima, zlo se lako prima i veruje, i širi dalje".........Zapela sam još malo i oribala i kupatilo.. to me motiviše i inspiriše... Sedam sati pakovanja... na svu sreću sve spakovano - cakum pakum... pod konac...Срећна и цветна!... Нова година 2011-а!... Здрава и радосна!... Весела и раздрагана!... Осунчана и насмејана!... Честитам искрено!... Од срца!... HAPPY NEW YEAR!!!...

Saosećanja ispečene žrtve sveljubavi raspeta su

to neprijtelji neoslobođeni patnje i bola kao da

još posrnuli gube razum vere, a Svedobro malo

stvorenje sa ubogima opet likuje sada...

Prođe taman toliko zamora koliko je novoj reči

prethodno dovoljno da se na nepce smesti i

tačnost praznine sa svojom dušom ponese...

Stresa se zamor današnjeg dana

lišen stiha iz najdubljih dubina i

tuđim bezgrešnim hodom mirno

govor nadjačava tišinu slobode...

Nije lagano nespretno poigravanje 

 u blještavim odlučnostima duše 

i nije nevažnost stiha zaceljena 

odsutnim neizvesnostima tim

i nije pravda ustuknula pred 

dodvoravanjem njinim...

KAD MI EFIKASNO PODREŽU GRLO BIĆU JAKO SKROMNA...

"...nijedna Mala kutija nije poslednja. I svet se ne može objasniti. Tek kad pronađemo poslednju Malu kutiju, razumećemo svet. A to znači nikad"...

"PEVATI NE ZNAČI NIŠTA

AKO PESMA NE STIŽE IZ SRCA"...Vasko Popa i njegova Haša inače velika bogatašica odrekli su se čak dva dvorca u Vršcu u ime revolucije i komunizma... Vasko je bio veliki marksista...Od Milunke Savić sam naučila nešto veoma vredno: trenutak kada je prestala da odlazi u crkvu...Dignite ruke već jednom od mene... Mnogo je pametnije nego da dignete ruku na mene...Šta sam novo saznala o Vasku Popi...

"Posle Nepočin-polja ćutao je 12 godina... Po povratku iz Kine doneo je set malih kutija... Bio je prijatelj slikara Leonida Šejke... Njegova žena Haša spremala je izvanredne kolače i njen specijalitet bila je štrudla sa makom... Vaskov lični broj bio je 7 jer oblikom podseća na sekiru... Za brojeve 6 i 9 govorio je da su prevrtljivi i da zato donose zlo... Voleo je slikarstvo i Lazu Kostića... Pao je na stepeništu i slomio ključnu kost i Haša mu je tada kupila šarana samotnjaka u akvarijumu koga je on nazvao Toša i to mu je bilo društvo u danima samoće... Sredinom decembra kupovao je jelku, koju nije kitio, već bi je postavljao u spavaću sobu želeći da kao kurjak spava pod jelovim granama... Voleo je kafane... i Hašu za ceo život"...

Protivim se svim silama da tvoje neprisutvo nikad se više ne kosne moga sveprisustva u srži besmisla...Punim plućima proživesmo čak dva života, pa sad u trećem odmaramo se na iže jesi na nebesah...Tvoji tupi pogledi nisu sasekli moju oštroumnost ni ovoga jutra..Otupeo je obraz tvoga bezobrazja

bezobrazniče i bezobraznice mala...Da bi čovek bio čovek mora posedovati tapije na sva svoja zagarantovana humana prava...Ogledalo istina za početak pokriveno kišom reči odabrano jeste bez bučnih obećanja i jednostavnih došaptavaja jutra...Drugovi, Revolucije........."Danas su sve oči uprte u Dugoročni program ekonomske stabilizacije, ali on sam po sebi nije pojas za spasavanje, već program akcija. Bez najšireg i stvaralačkog angažovanja radnih ljudi i građana u svim oblastima rada i života ovaj program ne može biti ostvaren"."Poslednjih godina, suprotno dogovorenoj politici, došlo je do dalje preraspodele dohotka na štetu privrede, tako da danas moramo zakonskim merama da vraćamo ono što smo lako mogli sprečiti"."Bitna slabost dosadašnjeg rada na području marksističkog obrazovanja i idejno-političkog osposobljavanja članova Saveza komunista jeste u tome što se aktivnost previše usmeravala i razvijala kao sistem za sticanje formalnog znanja o ljudskom društvu, zakonitostima njegovog razvoja i o normama na osnovu kojih bi trebalo da se razvija naše društvo"."Ja moram da kažem, da me neke stvari zabrinjavaju i čude, naročito u zadnje vrijeme. Kao da bih, da to podvučem, ponovo moram ići u neku školu ili na neki seminar da učim o nacionalizmu, a 45 godina sam već u radničkom pokretu. Mislim da do sada bar u tom pitanju principijelno nismo griješili. Bar u tih 45 godina"."Političke škole sa svojim sadašnjim programima obrazovanja ne daju odgovor na praktična pitanja iz rada osnovnih organizacija. Daleko sam od toga da bih kritikovao taj program da ne daje osnove idejno-političkog obrazovanja. I to je potrebno za jedan dio članstva"."U praksi imamo sve više ozbiljnijih odstupanja od statutarnih normi, kao dogovorenih pravila ponašanja u SKJ"."Mislim da ne možemo tako raditi na sjednicama Centralnog komiteta - da svak kaže svoje, a da nema odgovora na pokrenuta pitanja"."Trenutak je da se upitamo, na koji način i kako ćemo uspešnije pokrenuti u tu pravu akciju milionsko članstvo Saveza komunista Jugoslavije i čitav samoupravni mehanizam našeg društva"."Veoma brzo moramo se suprotstaviti svim napadima na samu ideju i ustavni koncept udruženog rada i, u tom kontekstu, pojavama stihijnog i olakog diskreditovanja osnovnih organizacija udruženog rada, kao i njihove uporne i nekritičke odbrane i onda kad objektivno ne mogu da ostvaruju svoju ustavnu funkciju i funkciju u udruženom radu"."Jasno je da se Savez komunista nalazi u izuzetno složenoj situaciji, iz koje, naravno, ne može izići samo povećanom aktivnošću foruma"."Ne smijemo više tolerisati nerad, neodgovornost i ponašanje suprotno politici i moralu našeg samoupravnog socijalističkog društva"."Drug Vidić u ovom smislu ima pravo, ali mislim da je dobra i procedura da se svaka diskusija koja se preda umnoži, jer je i ona kao i druge. Koga god interesuje može da to vidi"."Zato molim druga Rožiča da pročita izlaganje koje je pripremio, a ne da čekamo sutrašnje novine da bi mi, članovi, saznali šta predsednik Socijalističkog saveza radnog naroda Jugoslavije misli o ostvarivanju vodeće uloge SKJ u našem društvu u kojem Socijalistički savez ima i treba da ima takvu ogromnu ulogu, o kakvoj su članovi, dosadašnji učesnici u diskusiji, ovde već govorili"."Stiče se utisak da bi dobar dio takvih članova, ako dođe do još većih teškoća, napustio Savez komunista ili inscenirao skidanje s evidencije. Diferencijacija je za sada više parola nego obilježje aktivnosti Saveza komunista"."Osposobljavanje kadrova iz ove oblasti doprinijeće bržoj i efikasnijoj realizaciji revolucionarne ideologije SKJ, progresivnom kursu samoupravnog socijalističkog razvoja, a posebno suprotstavljanju birokratskim i tehnokratskim nasrtajima u našem društvu"."U ovakvim uslovima, da ne kažem da ćemo rešiti problem zaposlenja mlade generacije, ali ćemo na najuspešniji način rešavati njen ulazak u politički život i samoupravne odnose"."Iluzija je da možemo obezbediti jedinstvo pogleda, pa i idejno jedinstvo u Savezu komunista Jugoslavije, ako se zanemare realni problemi i ako se dovodi u pitanje Programom SKJ i ustavnim opredeljenjem utvrđena politika bržeg razvoja privredno nedovoljno razvijenih republika i SAP Kosovo, ili ako se ta politika pokušava svesti na opštu politiku regionalnog razvoja, a zanemaruje se njeno značenje kao jednog od fundamenata naše federativne zajednice i stožera nacionalne ravnopravnosti jugoslovenskih naroda i narodnosti"."Počeo bih svoje izlaganje iznošenjem mišljenja o tome kako treba završiti današnju sjednicu i kako dalje raditi"."Kao što znamo, umnožili su se ekonomski problemi i doveli do usporavanja stope rasta i razvoja, povećanja nezaposlenosti i osjetnog pada životnog standarda radnika i radnih ljudi, a ostvarivanje Dugoročnog programa ekonomske stabilizacije teče sa dosta sporosti, oklijevanja i otpora"."Čitamo li Kardelja, videćemo da je jedan od njegovih najčešćih motiva upravo opasnost od konzervacije, koja je imanentna svakom političkom pokretu, a ni za jedan nije toliko opasna koliko za socijalistički. Nasuprot apologetskom principu i samodopadnom govoru, koji je uvek govor birokratizacije, govor nepokretnosti, socijalistički pokret mora zastupati načelo stalnog istraživanja, nemirenje s osvojenim, korekcije u hodu, kritički odnos prema rezultatima vlastitog delovanja"."Zašto se jedan broj kadrova u raznim organima i forumima na nivou federacije više ponašaju kao isključivi predstavnici ove ili one republike, odnosno ove ili one pokrajine, odnosno ove ili one nacije i nacionalnosti, a manje kao komunisti, kao pripadnici jedinstevnog Saveza komunista Jugoslavije i jugoslovenske socijalističke samoupravne zajednice, koji treba da pođu od jedinstevnih interesa radničke klase na celom jugoslovenskom prostoru"."Predlažem da se u okviru priprema za 13 kongres otvori temeljnija rasprava o organizacionim i drugim pretpostavkama za oživotvorenje toga zahteva (upozorenja u tom smislu i ideja već do sada ima dosta)"."Mislim da je upravo mogućnost da se radnička klasa prožme ovim osećajem društvene dogovornosti, posebnost naše političke situacije, ali ne uvek i ne dovoljno jasno usađena u naše razumevanje prošlosti i sadašnjosti"."U radničkoj klasi i kod radnih ljudi uopšte prisutno je uverenje da je u trenucima teškim za zemlju i Savez komunista najpotrebnije jedinstvo u političkom vrhu, pre svega u našem Centralnom komitetu, koji niko ne može osloboditi odgovornosti za tok i ishod naše revolucije"."U svakom slučaju, među prvima na listi onih kojima treba uputiti ozbiljne kritičke primedbe i zahteve mora se naći i sam Centralni komitet i njegovo Predsedništvo"."Moramo onemogućiti one "ponude" koje nam stižu sa svih strana i koje se dnevno umnožavaju, a u suštini napadaju socijalizam, socijalističko samoupravljanje, federativno uređenje naše zemlje, bratstvo i jedinstvo naših naroda"."Jednom reči, Savez komunista i Centralni komitet Jugoslavije mora odmah izlaziti iz dosta pasivne pozicije, u kojoj je sada, i na bazi svoje revolucionarne tradicije i ugleda prelaziti u ofanzivu protiv svih deformacija i otpora sprovođenju odluka 12. kongresa i zaključaka Centarlnog komiteta Jugoslavije. Samo tako ćemo otkloniti zbunjenost i zabrinutost u narodu zbog naše nedovoljne efikasnosti"."Poznati su principi demokratskog centralizma u našim uslovima"."Situacija u kojoj se nalazimo je izuzetno ozbiljna i velik je stepen odgovornosti pred koju je stavljen naš Centralni komitet"."To smo i na 12. kongresu ne samo rekli, nego zapisali i u Rezoluciji"."Više drugova je istaklo ideje za zaključke. Mislim da ih i Komisija ne bi mogla zaobići. Izneo sam ovdje i neka svoja razmišljanja. A u vezi s prijedlogom zaključaka reko bih da ne vjerujem da su uspješno dati, bojim se da će biti primljeni "kao ništa novo""."Naš politički sistem nije se dovoljno razvio kao sistem u kojem su široko obuhvaćeni radni ljudi i građani, kao nosioci političke akcije, čime bi se oni uključili u odlučivanje i snosili svoj deo odgovornosti za stanje u društvu, već je više karakterističan po forumskom stilu rada političkih i državnih vrhova. Otuda je politička akcija sužena i ne obuhvata u dovoljnoj meri udruženi rad i ne podstiče razvoj samoupravnih odnosa i odgovornosti"."Mislim da je za budućnost, dok je Tito na čelu naše Partije, tako reći, skoro svejedno kakve ćemo poslovnike imati. Jer je već i tradicija stvorila jedan sistem odnosa koji funkcioniše. Međutim, kad Tito ne bude na čelu naše Partije, čini mi se da onda rukovodstvo Partije neće moći da radi na isti način kao danas"."Nemam nameru ni da iznosim neko moje celovito mišljenje o stanju u SKJ danas ili o glavnim problemima i prioritetima za akciju. Moj doprinos diskusiji biće vrlo skroman"."Moramo biti svesni objektivne političke logike koja deluje u razvoju svake pa i naše partije da se različite dezintegracione tendencije međusobno podstiču i da jedne drugima predstavljaju svojevrsno opravdanje"."Moguće je, po mom mišljenju, tu tražiti jedan od uzroka našeg stanja. Ako se odreši taj čvor, mislim da ima izgleda da se rasplete čitavo klupče problema i da se uz relativno i pozitivne ocene o aktivnostima na sprovođenju programa ekonomske stabilizacije, dobije celovita slika sadašnjih društevnih odnosa. Razrešenjem tih odnosa može se osloboditi snaga radničke klase, koja će u svakoj naciji i narodnosti pokrenuti mase na pravi put društvenog razvoja, koji neće biti ugrožen i uzurpiran birokratskim snagama"."Ako se želi ozbiljna diskusija, mora se otići dalje od konstatacije da je s našom politikom sve u redu, ali u praksi stvari ne idu i sistem loše funkcioniše"."Dakle, u pitanju je potreba za većom principijelnošću, doslednošću, ličnom skromnošću i odlučnošću u borbi protiv sitnosopstveničkih parcijalnih interesa i u celini neophodnom dograđivanju moralnog lika i potrebi delovanja ličnim primerom komunista, srazmerno njihovom ukupnom položaju i poziciji u društvu. (Znam da čvrsta osnova i garancija takvog ponašanja može da bude samo efikasna izgradnja idejne svesti...)"."Ukazujući na pomenute negativne tendencije u razvoju samoupravljanja, moramo naglasiti da je tome doprineo, u suštini, i sam Savez komunista, jer u operacionalizaciji i realizaciji svoje političke doktrine samoupravljanja nije blagovremeno uočavao ove tendencije i pojave, odnosno nije se izrazio u dovoljnoj meri kao najsvesniji deo radničke klase i vodeća snaga u društvu"."Istina je da Savez komunista ne može niti smije ratovati istovremeno na svim stranama, on mora precizno ocjenjivati kada i s kim ulazi u određene sukobe, jer se tek na temelju prave strateške procjene dobija bitka, a zatim i rat. U protivnom, nudila bi se samo bitka, a i mogućnost da se i tim putem konfrontiramo i apstraktno i prema cjelini kritičke misli. Ali, tamo gdje je sukob neminovan i nužan, posebno kada je riječ o obezbjeđivanju daljeg toka revolucije, Savez komunista mora biti beskompromisan, kako u cjelini društva, tako i u svojim vlastitim redovima "."I u jednom i drugom pravcu aktivnosti komunisti treba da nastoje da se angažuju sve subjektivne snage, naročito da se stvore uslovi za jačanje materijalne osnove, znači da radnici odlučuju o što većoj masi čistog dohotka i da stavrno postaju nosioci i odlučujući faktor u odlučivanju o cenama u društvenom planiranju.""Ocena je da kada bi organizacije Saveza komunista bile na svom mestu i spremne za akciju, ne bi bilo snage koja bi mogla da remeti i ugrožava naš sistem"."Istorijska je težnja i obaveza radničke klase da krči puteve daljem razvoju socijalističkog samoupravljanja. Ona sa tog puta ne odstupa niti okreće leđa revoluciji, ali zahteva da Savez komunista, kao njena avangarda, odlučno stoji na čelu te borbe"."Živimo i radimo u dosta teškim i složenim uslovima, koje karakterišu privredne teškoće u zemlji i pogoršane prilike u međunarodnim ekonomskim i političkim odnosima. Suočeni smo s nelikvidnošću u zemlji i s velikim finansijskim obavezama prema inostranstvu, s rastom cena i pritiskom na životni standrad radnih ljudi i građana, s problemima u zapošljavanju, naročito mladih. Svesni smo, međutim, da samo konstatovanje, a pogotovo dramatizacija stanja ne vode na sigurne puteve izlaska iz tih teškoća. Sve to traži: povećan rad, pa i odricanja.""Politički neprijatelji svih vrsta i idejni protivnici socijalističkog samoupravljanja koriste naše slabosti i teškoće u društvu, a posebno odsustvo organizovane idejno-političke aktivnosti i organizuju razne aktivnosti čiji je cilj ugrožavanje naroda i narodnosti Jugoslavije, našeg federativnog uređenja i odbrambenog sistema. Agresivno ponavljaju brojne teze o nedemokratskom karakteru Saveza komunista. Nastoje osporiti istorijske, idejene i etičke vrednosti i ciljeve našeg socijalističkog društva, nudeći svakovrsne konzervativne, buržoaske i dogmatske ideje i političke koncepcije na političkom i na društveno-ekonomskom planu"."U svojoj praksi Savez komunista mora dosledno ostvariti veću javnost rada i stalnu neposrednu komunikaciju između organa i članstva i članstva i organa, što je značajna brana protiv vlastite birokratizacije"."Od izuzetnog je značaja da Savez komunista, otvarajući perspektivu našem društvu, otvara perspektivu i mladoj generaciji. Tako će u njoj nalaziti oslonac za obogaćivanje svoga rada novim inicijativama i spoznajama. Uključivanjem u sve tokove društvenog života i rada, mlada generacija će preuzimati odgovornost i pružati svoj doprinos u borbi za razvoj društva socijalističkog samoupravljanja".......Drugarice, Moj zaključak jeste: lešnici su mnogo tvrđi od oraha, to naročito znaju one domaćice koje krcaju kleštima jedne ili druge... Probajte, pa ćete se uveriti sami...Malo pre listah kuvar i tako odlučih da za ovaj Božić, pravim tortu "Španski vetar", onu drugu verziju koja po recepturi ide sa dosta lešnika mesto oraha...Ja planiram da otputujem na Mesec..Eto šta se sa mojom malenkošću zbude... Od svih dobijenih komplimenata, Ja se na kraju balade - rasplačem od smeha... ili rasprsnem ko kometa... Za jedne je dovoljno reći: oni nas vole... No za one druge koji nas ne vole ima se mnogo više reći... Oni nas ne mirišu i ne podnose... Na nas kleveću i lažu i laju... Oni nas nekim čudnim "ljubopitstvo" podnose... Oni se svojim plitkim umovima u svoj toj okomitosti upravo na nas nekim nepisanim pravilom i okome... Oni se ne zaustave dok nas ovakve u neke ćumeze i ne progone... Oni svuda svoje prdužene pipke pruže da nas ionako udavljene načisto zadave... Oni večito oni, kao zlurade senke... Kao mračno korenje...Da li su pokatkad ljudski životi upravo nalik onoj bezbrižnosti stajanja oko grotla jednog posve olako sklepanog šanka... I da li smo mi ljudi doista oni koji svojom težnjom teže biti i stameno postajati ispred ili iza istog tog šanka... Sve u svemu, mi ljudi ni manje ni više nego šankeri i kerovi sopstevnih života...Andrić: "- Ja znam da za mene govore svašta i da me nazivaju svakojako, ali neka i oni znaju da mi njihova mržnja i njihova opadanja ne mogu nauditi. Svaka njihova lažna i pogrdna riječ za mene je pohvala i odličje. - I još nešto: neka se niko ne zaklanja za svoju vjeru, jer ja nisam došao ni da turčim ni da kaurim koga, nego da ovu zemlju uredim tako da u njoj svak živi mirno u svojoj vjeri i da se pokorava carskom redu i zakonu."...Šta bih radila da imama novca na bacanje???... Kupil bih neku mnogo dobru i perspektivnu fakultetsku diplomu...Kao da zvuči poznato i smelo u državi našoj... Ko me se danas nije setio, neka me se slobodno ne seti ni sutra... Laku noć...Ljudi rođeni u malim gradovima, imaju veliku imaginaciju... Hahaha...

ISPIT ZRELOSTI

U četrdeset nul, nul

ne znam ko sam,

ali znam da bih s đavolom

u kolu igrao,

samo da smem đavolu kazati

da je crn.

Provetravanje pluća

Kad ti se umrači pred očima

pa drhtiš noćima,

kad ti miš grize bubreg

i kad u tebi gori đubre,

zabodi sulunar u leđa,

zazidaj ga među pleća

a na vrh metni pevca

da se dim ne vraća

unutra.

U kavezu

lako je gospodaru zoološkog vrta

slušati mucu - papagaja,

gledati čuvara

s bradavicom na obrazu,

on ne zna kako je vuku u kavezu

umirati zagledan u pomrčinu.

Nagorč

Hiljadu belih runa

na nebu što se suše ceo dan

i magla u brdima

od koje majka plete čarape

i sestra šal.

Memento

Vij, zagnjuri glavu u dim

Kada se bolje bude videlo

Proverićeš svojim telom slobodan pad

I saznati

Je li plamen teži ili mrak.

Kaktus.

Zaludna biljko sna

Ledenija od kamena pod uzglavljem

Otrovnija od svetlosti

Retko cvetaš,

Ali cvet ko ugleda

U mukama noći

Umreće od mirisa.

Glava

Na dnu mora i na dnu neba

Svetli

Između njih se opire i pada.

Gojko Đogo

Neće mene ujedati tvoja podla srž

ni čvorove tvoje ogrubele duše

neću doticati da nekim čudom

pre čuda ne prokisnem kao

tek podmešeno testo ovog

produktivnog belog jutra...

Poganu ti reč neću ispiliti

ispod purpurnoga skuta

i neću krune nataknuti

na trice i kučine jedared

nepravdom oprhvane..

Iz korena neću iščupati dosadu

i ničim joj neću zametnuti trag

i ničim je žednu neću nahraniti

i ničim je gladnu neću napojiti

i ničim joj oglodati grkljan

što će cičati na cičoj zimi...

Dosadno prođimo u mimohodu 

zabijenih glava u stopala razroka 

i bar jezikom ovlaš iskvasimo tu

prašinu smrdljivih tragova jutra..

Dolazi praznina

ispunjava vreme

praznim hodom

a mi jedemo

reš pečene

kolače i tražimo 

koren našeg 

omiljenog broja

u količniku 

bez ostatka...

Odudaraju pokušaji najboljih stihova

kao da nagoveštaje radoznalima lepo

smišlja i pogled prividne lopte na

sve četiri strane sveta nogom hitne...

Neizrecivo nije isto što i neizostavno 

i često ga sledi sporost i tromost

to nije izliveno očaranje stihom

i izlazak na odgođenu misao u

zgusnutim razmišljanjima večeri...

Modre kupine osenčenih zidova 

i poslednje buncanje u bledilu 

što prestaje u sašaptavanju dve 

bezgrešne reči i nemoć prolaznosti 

što odjedared izgleda lepše bez snage...

Svet koji više ne sastavlja dve odmorne dosade 

i okolnosti koje osetljiv vazduh plaču mlitavim 

rastvorom asepsola i gle punoća usplahirenih 

savesti izdiže se smireno i nežno načinje mozak jastuka...

"Markiz grada

tog zvanog Monferat

nek napada

u igri da da mat

kad piona skriju dame skuti".

"Lude i kurvari i njini

svuda su, i to me kinji,

a žongleri novi sinji,

dosadan i lakom svet,

trče malo odveć napred..."

"Viteže vrli znam da mene

čekaju slasti neslućene

na drugom svetu usred sene

gde čak i grešne čeka sreća.

Al ovde zalud traže zene

onog za kojim biće vene

te živim kao zanemela".

"Ko voli mora tih da bude

da pokorno sve sluša ljude

da bude pored sve požude

svakome drag

da svake reči zle i hude

uništi trag"...

Ta vrela i ti istočnici nisu tekli bogotečnom vodom...

i nisu ispunili zemlajski prostor čudesima...

i nisu podarila izobilja...

i nisu se kosnuli naših pokliča...

i nisu darove čistote namenili prljavcima...

i nisu promisli udelili slavu i hvalu...

"Spavaj dok te tvoje pleme

S one strane neba zavijanjem

Ne probudi"

"Donesi i kamen koji se može jesti

I malo vazduha

Od kojeg se ne umire"

"Vratio sam se s puta

Da sazrelo kamenje iz zavežljaja

Ovde na trgu razdelim"

Vasko Popa

Често се запитам (онако за себе и душу своју) - како се неким људима (нећу рећи по имену - којима) - не смучи и не дојади, да буду тако: безочни, подли, сурови и прљави... Како им већ једном не досади да немилосрдно насрћу на друге (већином слабе, мале и незаштићене)... Што кад су тако јаки и невидљиво храбри - не насрну на нас (што се не заривамо под земљу као слепе кртице)...