PRIKUPLJAM SVE MISLI KOJE ME UČINE NESALOMIVOM I JAKOM...Pročitala sam 53 strane od ukupno 145 strana... čitam u elektronskoj formi što inače retko činim... tek kod nekih naslova, za koje znam da ću teško ikad naći... čitam "Povjest jedne duše" koju je napisala Sveta Terezija od Djeteta Isusa...Da održala količinu potrebne energije na zavidnom nivou, pijem, to jest ljuštim dnevno 3 limenke kvasa... a pročitah preporučene su svega dve... mada koliko se trošim, meni ni 3 limenke ne pomažu...Nešto razmišljam da ove godine predam slavu, pa da dogodine budem samo rado viđen gost...No ovo će biti moja najlepša slava ikada, zato sam se toliko i trudila, jer mi dolaze najbolji gosti ikada - oni koji me neizmerno vole, a i kekolina njih voli... Moje Radosnice NAJMILIJE...Ko danas želi ovako domaćinski u Srbiji da slavi mora u jaram da upregne bar dve spretne i vešte žene... Ja ovako od 1993-e... pune i prepune 22 - 23 godine... naslavila sam se baš baš...I sutra mi je opušten dan... no petak je udarnički dan... tada pravim salate i to dve od pasulja i šećerca i ajvar štanglice... savijam i kuvam sarmu... razmišljam o prženju ribe - mada ja ribu pržim na dan slave neposredno pred gavni ručak da bude sveže... o sardini... o čorbi... eto da se smori čovek... ko nije na vreme mislio ova tri dana ima da se umori baš baš... a u petak još umesiti krsni hleb i skuvati slavsko žito... nije baš naivno upustiti se u avanturu zvana slava... a još plus kuću očistiti i pozlatiti... sve oribati... raskloniti... pa još misliti svaki da šta do slave kuvati i šta jesti... pa još osmisliti gde odneti kolač i žito i to sve u miru osveštati... koliko zadataka za rešavanje...Moje zlatne zalihe... ovako sam uštedela ne samo vreme već sam poštedela samu sebe... dakle pravila sam kad sam imala snage za to, a post je bio idealno vreme za to - ionako se svaki dan spremalo vazda nešto slano i slatko... u petak pred odlazak na miran san, izvadim zdelice i na dan slave gle čuda sve kao tek sveže ispečeno i lepo isečeno... samo da serviram...POSNE POGAČICE SA KIKIRIKIJEM... od samo pola mere, ispekla sam dve pune tepsije... jedna zdelica zamrznuta da bude svežih pogačica na Nikoljdan... ostalo ima da se pogricka... sekla sam ih u obliku ptice radosnice..."ŽIVOT JE LAK KADA JE JEDNOSTAVAN"... pa bojim se ni tad!!!..."TRAGAJTE ZA TAJNOM SMIRENOSTI"... Želim otići na plavi Neptun...I danas me boli želudac i imam mučninu i skuplja mi se voda u ustima... ispila sam čaj od 9 biljaka... i lakše mi je... doista... i ono što ne smem dozvoliti - a to je da se ispovraćam... mislim da sam daleko od toga... umiriće se moj preosetljivi želudac..."BUDITE BRIŽAN PRIJATELJ"...Andrić: "- Jeste, kaže, takav je Turčin. Isjeci ga na komade, svaki komadić tijela mu opet živi za sebe. I posljednji gram mesa miče se isto onako i gamiže u istom pravcu u kom bi se živ i čitav Turčin kretao. A kršetn čovjek je kao srča: kucneš ga na jedno mjesto, a on prsne u komade, i nema mu lijeka ni popravka"."Svakako je bio čudan, ali pametan. Umio je lijepo da govori, ali je znao mnogo više nego što je govorio"."("Pero je mene, kaže, u ropstvo dovelo.")"."...u zemlji gdje je sve mogućno i gdje se svak živ cijelog života pita kako ovo i zašto ono, a gdje niko nikom ne može ništa da odgovori ni objasni, gdje se pitanja ne rješavaju nego zaboravljaju"."...vidiš, ima jedan lijek svakoj muci i svakom zlu, a to je: da u svakom minutu u životu čovjeka postoji mogućnost da čovjek pogriješi, koliko za dlaku pogriješi, ali to je dosta za njegovu smrt i potpunu propast. A pomisli koliko ima minuta u životu. I pomisli da lakše pogriješi onaj koji goni i kreće se, nego onaj koji pati sakriven i nepomičan"."...sve se na ovom svijetu troši i kvari, i više ima štete i batala nego sreće i napretka"."...nagledao sam se svakojakih čuda i vidio zla i dobra. Više zla nego dobra, jer dobra je malo manje pod ovim nebom pod kojim živimo"."Čovek može imati punu glavu kao hafiz i znati svu silu i spremu svih careva i bitke ovoga sveta, ali šta mu to vredi kad svoju bitku svak bije na jednom parčetu zemlje koje mu je dato i pod uslovima koji su mu nametnuti. Tu se bije, tu se gubi ili dobiva"....Verovatno svaki pesnik najviše od svega na svetu ponajviše želi samo da se prepusti svojim stihovima...Napisala sam svoju 101 pesmu samo ovogodišnju, za razliku od prošle godine kada ih napisah samo 46... Sveukupno moja 540 pesma... A od toga bar za 4 znam da sam ih napisala kako valja... Andrić: "Govorio je o tom kako u odlučnim časovima života, kad se skreće s jednog koloseka na drugi koji vodi u sasvim protivnom pravcu, sam čovek nije ni najmanje svestan toga. Tek kad pređe dobar deo novog puta, kad je sve već nepopravljivo, on primeti da je pošao pravcem kojim nije želeo da ide. Pun je život, gospdoine, takvih nevidljivih skretnica"."A u sve što je pričao unosio je izvesnu žestinu i kao neki skriveni i dublji smisao. Čovek je imao odlično pamćenje, ali je bilo očito da nije upravljao on pamćenjem, nego je ono radilo na svoju ruku. Slike i doživljaji su se nizali, ukrštali i potiskivali. Jedan ljudski vek nije više bio odovoljan da se smesti sve što je ovaj čovek pričao, ni snaga i sudbina jednog čoveka da se sve to izvede i ostvari. Pa ipak, to nije bilo dosta za vatru njegove rečitosti koja je tražila sve nove hrane"."Mislio sam u sebi: kad bi bilo istina što kažu, da je svakom čoveku dosuđen samo određen broj reči koje ima da izgovori u životu, ovaj bi čovek sutra umro"....Da li se ljudi danas manje ili više ili ređe ili sve češće, dopisuju između sebe???... Šta mislite???...Ja znam da znam i znam da ne znam i eto mi Sreće...ДЕ ХА МЕ ИН ПАС... Ostavi me na miru!!!...Какав је то СВЕТ у коме се свако коме падне на ум забаве ради жели само иживљавати над твојим супер стрпљењем???...I 6 puta / pozlatila vam se nevidljiva ruka...5 puta mi neko obara stranicu... samo napred... udri nevidljiva SILO... A mozda se napio i umori moj računar... Nešto od tog dvoga jeste!!!...Onima što ostaju - želim prijatan ručak i ostatak lepog dana... A ja odoh - da pravim lešnik bombice - sitne nikoljdanske kolačiće... Čim budu gotove - donosim fotografiju i naravno recept (prepis)...Кнез Роган: ''Ћуд је женска смијешна работа! Не зна жена ко је какве вјере; стотину ће промјенит вјерах да учини што јој срце жуди''... (''Горски вијенац'')...''... Молитве су нужде сачиниле; а да земљу зле нужде не гњече, не би небо имало досаде, робиња му не би земља била''... (''Шћепан Мали'')...
Da li sam imao pravo, vi, dobri bogovi, znate!
Zato vas iskreno molim da mira tihog meni date.
I kad me nagoni život da k njima uzmoram poći,
A vi mi u srce onda ulite božanske moći:
Kako bih prezreo podlost, što širi šarena krila,
I lažne jevtine suze svirepih krokodila.
Eto tu su deca našeg burnog veka,
Počevši od momka do zrelog čoveka.
I sva ona grupa, što tumara sada,
Raduje se nešto i nečem se nada.
Svak za sebe radi, svi za sebe žive,
Samo se za propast uzajamno krive.
Pa šta me se tiče njihovo veselje,
Ili njine nade ili njine želje?
Ko sumroni putnik na prazniku tuđem,
Zar sa mračnim čelom da među njih uđem?
Zar da kvarim radost, što im tako liči,
I sa kojom štedro proleće se diči?
O junače s Beneventa!
Zakletva je moja sveta,
Koju i ti moraš znati:
Ja ću onom ruku dati,
Ko u tajne prirodne
Svetlim svojim umom zađe -
I mudrosti kamen nađe.
Hoću da sam večno živa,
Hoću da sam večno mlada;
Hoću mojom ženskom dušom
Da proleće večno vlada.
Tek za ljubav takvom piću,
Carissimo, žena biću.
Vojislav Ilić
Нема коментара:
Постави коментар