"RADITE NAPORNO ZATO ŠTO TAKO HOĆETE, A NE ZATO ŠTO BI TO TAKO TREBALO"...Ja sam moje ime i moje srce i moju misao poslala na poklonjenje vitlejemskoj zvezdi... posle odlaska moga imena na Mars ili Mesec - zaboravila sam gde je ono otišlo - znam da je u Kosmos, red je da moje ime bude pomenuto i na tom svetom ovozemaljskom i onozemaljskom mestu...I ja sam se konačno dobro zaposlila i uposlila... Ja svakoga dana vredno i požrtvovano radim u kosmičkom gnezdu vile Energija... Ja sam glavni šef kuhinje žute...Najbolja stvar koju su ljudi zamislili i izmislili jeste kuhinja jedne zemlje i jednog naroda...U kosmičkoj žutoj kuhinjici vazda se nešto dobro krčka...Spremam malo špagetosa...Posejala sam zrna pšenice da izrastu do Božića... evo da pratim kako će sve klijati i nicati... bujati... E, tu ne uspedoh... pšenica pobuđa i osuši se... Sutra imam još jedan poslić - spremam ručak... a za ručak zapečeni šampinjoni i proso... mmmm...BURGIJE... i druga tepsija ispečena...Prvi pleh ispečen... drugi se peče... BURGIJE... mmm...BURGIJE... eto i to umem da napravim, mada je malo zanovetno i pipljivo... i ja sam umesto belog vina dodala čašu nikšićkog piva... mislim da će biti još lepše i ukusnije... prospitije... susam i mak - urolano...Sve sam uradila što sam zacrtala - osim depilacije ruku... to odlažem za sutra... nacrt sam prebacila pa sam umesila i celu meru burgija... i sad imam da ispečem dva pleha... jednu kesicu ću odložiti u zamrzivač da imam za slavu servirati kao grickalicu...Obrve sam počupala...Moja današnja preokupacija jeste oprati kosu, počupati obrve i izdepilirati ruke i nausnice...I dok neko sigurno razmišlja kako će da napravi ili kupi sve te sitne posne kolače, ja brojim dane kada ću da ih izvadim sveže umešene iz zamrzivača, isečene i lepo upakovane... i kroz 4 dana - eto kolača na trpezi slavskoj......"Mišljenje je otisak mozga...""Suviše je vulgarno i nedopušteno slobodu svoditi samo na veličinu porcije i kvalitet hrane u njoj. Ako bi tako bilo, onda bi tovne svinje bile najsrećnije i najslobodnije"..."Ima, slažem se, mnogo inkvizitora i mnogo popova. Mnogo ulizica i duhovnih bogalja. Namnožili su se, nakotili, kao gamad, kao trutovi. Mašu batinom i parolama, satiru poštenje i pravo otpora"..."Nevolju - reko je - najdivnije podnosi čovjek koji se i ne boji nevolje"..."Ne plašim se, vidite, da ubijem Hrista ili bilo kojeg od bogova. Strah me je samo, i toga se čuvam, da ne ubijem čovjeka u čovjeku, a vi me, cijelo vreme, na to ubistvo, nagovarate i navodite"..."Ustajala i tiha voda postaje močvarom i leglom zaraze"..."Ako čovjek - da podsjetim na jednu Marksovu misao - izgrađuju okolnosti, onda te okolnosti moraju biti izgrađene čovječno"..."...prosečni ljudi i sitni događaji ne zanimaju istoriju... istoriju ne zanimaju ličnosti bez imena niti bitke bez komandanata".........Andrić: "I dok prolazim ovim ulicama, uskim, uvek pomalo vlažnim i mračnim, koje su građene ne za život, nego za to da niz njih oteče neko mutno vreme, ja se prisećam svakog dana i svake noći provedene u radosnom gradu, jer od svega na svetu radost nas najduže podržava i najbolje krepi"."To je bila žena koja upravo dolazi iz male varoši i koja je već preskočila svoju palanačku konvenciju a još nije naučila novu, velikogradsku, pa stoga se daje lakše i brže nego palanačka, a više i bolje nego žena iz velikog sveta"."Ovaj put je odlučila da odsedne u najvećem hotelu, da vidi kako je to, i hoće li joj se štogod desiti. Šta da radi? Eto, ne govori bogzna kako francuski, ali ima talenta za strane jezike. Gine za putovanjem. Naročito bi volela da može videti južnu Italiju i severnu Afriku"."Uzajamni nepreterani komplimenti krila su svake ljubavne akcije; oni imaju uvek svoj smisao, njima je sadržina nepotrebna"."Srećni i zadovoljni ljudi ne pišu nikako, ili veoma kratko"."Ali, kako nikad ni u jednom boju nije skidao oka sa pobede, ni navikao da se miri sa gubitkom ili misli na smrt, on se sabra i još jednom uspravi u želji da se svojom mišlju, svojim dahom i, kad već sve izdaje, težinom sopstvenog tela opre i bori, bez izgleda i razmišljanja, protiv svih sila neverne zemlje i podmukla neba".....Svaki dan je mnogo lepši još kad se kruniše sa dve uzastopne pobede u nizu...Juče se navršilo tačno godinu i po dana od mog najsamostalnijeg Života ikada unutar kosmičkog gnezda...Savet jutra: čitajte Andrića... Andrić: "Ja sam pustinja u pustinji. Vrijeme je zagonetka. Dan je vječnost"."Idem niz ulicu i stradam od banalnosti natpisa"."Moji dani su kao karikature kod kojih je veliki trup na kratkim nogama. Moje popodne je dugo, bez kraja. Ujedinjeno s večerom ono čini komični trup moga dana. Ono se ledi i smrkava i izgleda kao da nikad neće proći"."Grad u kome sam se rodio i u kome i danas živim prijestolnica je dosade. Tu se poznaju svi ljudi u glavu; zna se koliko ko ima plombiranih zuba i čija žena boji kosu, zna se koliko je kome godina i kako kome ide posao i ko je dus-taban. - Još od dadiljinih priča, iz detinjstva nisam čuo ništa što bi mi bilo posve novo"."Neće biti manje dosadno ako napišem da je dosadno i velika smisla ne vidim u ovom, ali oko mene je tako pusto i prazno da je nužno da načinim bezutješnu konstataciju, samo konstataciju: da sam bio i živio i da mi je bilo neizmjerno dosadno"....
Нема коментара:
Постави коментар